Kako da grad zvuči #decibelsmart?

Prepirka komšija, dečija graja na igralištu, operska pevačica koja vežba u stanu pored vašeg, cvrkut ptica u parku itd.

U potrazi za kvalitetom akustike životne sredine – da bi nam zvučni pejzaž bio #decibelsmart, potrebno je da utičemo na smanjenje buke koja prati urbani razvoj.

Buka predstavlja svaki neželjeni ili neprijatan zvuk, narušava naše opšte zdravlje, kvalitet života i dobre međuljudske odnose.

Ali, buka nikada nije samo neprijatan zvuk, jer je neodvojiva od pitanja o moći i o nemoći.

To je ugrožavanje naših prava koje ne možemo da kontrolišemo i od koga se, zbog svoje anatomije, ne možemo distancirati.

Upravo je ovo osnov inicijative da se normiranjem ograničava nivo zvuka i da se o buci se govori u kontekstu tzv. prostorne pravde.

Svi društveni problemi i nepravde imaju svoju reprezentaciju u fizičkom prostoru, a kod nas je buka akutna manifestacija strukturnih problema upravljanja prostornim resursima u društvu, jer reflektuje isključenost građana iz procesa odlučivanja, privatizaciju javnog prostora i manipulaciju javnim interesom.

Omogućavanje prostorne pravde građanima je u središtu pitanja o upravljanju prostorom i društvenoj pravednosti, a cilj kampanje #decibelsmart oblikovanje zvučnog ambijenta u kome živimo tako da onemogućavamo buku koja zagađuje akustiku mesta gde živimo.

Podizanjem svesti građana o brojnim aspektima štetnosti buke, od ugrožavanja zdravlja do ugrožavanja prava, povećava se mera društvenog neodobravanja i osude i intenziviraju zahtevi da zaštita od buke bude efektivna.

Zbog toga su buka i zaštita od buke pitanja od posebnog političkog interesa koja dobijaju sve značajnije mesto u društvenim procesima.

Više od 20 godina se krajem aprila obeležava Međunarodni dan zaštite od buke sa ciljem da se skreće pažnja na različite negativne aspekte uticaja buke na dobrobit ljudi i, ujedno, traga za načinima da se utiče na zagađenje bukom kako bi održiv život ljudi bio moguć.

Učešće svih aktera u društvu u tom procesu urbanog dizajniranja i planiranja predstavlja preduslov za utvrđivanje održivog rešenja.

Zdrav dizajn se temelji na nastojanju da se razumeju ljudi (i njihova osećanja, stavovi i ponašanja) u odnosu na javne prostore koji promovišu psihosocijalno blagostanje.

Ovaj pristup može da bude platforma za saradnju za izvođačima i emiterima zvuka, zvučne tehnologe, urbaniste i građane da sarađuju i stvaraju zdravije urbano okruženje.

Kampanja #decibelsmart je zamišljena kao inicijativa usmerena na smanjenje zagađenja bukom, a zvučne šetnje su njen važan deo.

Zvučna šetnja je način da se promoviše kultura zdravog života u skladu sa održivim razvojem.

Tokom zvučne šetnje učesnici aktivno slušaju zvuke u svom okruženju i određuju koji su od njih poželjni a koji su nepoželjni, čime se podstiču da aktivno utiču na uklanjanje nepoželjnih zvukova i stvaranje odgovornog ugostiteljstva i odgovornog preduzetništva.

Autorka je naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu