Kako sam pisao pismo AV-u i dobio odgovor 1Foto: Privatna arhiva

Onomad sam pisao AV-u, posle njegovih hvalisanja da je državna blagajna u nikad boljem stanju, da mi vrati deo moje penzije koji mi je po njegovoj odluci četiri godine nasilno oduziman, i iskreno da kažem nisam se nadao odgovoru.

Međutim, iznenađenje je stiglo ne od AV-a nego od GENERALNOG SEKRETARA PREDSEDNIKA REPUBLIKE sa punim njenim imenom i prezimenom na kraju pisma. Ime nema značaja za ono što želim da kažem pa ću je zvati Generalna. Izostavljam formalnosti i navodim srž pisma:

„Imajući u vidu ustavne nadležnosti predsednika Republike, Vaš dopis smo prosledili Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje kako bi nadležne službe sagledale navode i obavestile Vas o svom postupanju pisanim putem u zakonskom roku.“

Ne zna Generalna da je Fond bio samo puki izvršilac odluke AV-a koju je on progurao kroz poslušničku skupštinu a i ta odluka je van njegovih ustavnih nadležnosti. Tužno je i komično spominjati u istoj rečenici AV-a i njegove ustavne nadležnosti – nadležnosti povremeno zanemaruje a Ustav često krši prisvajajući sve moguće nadležnosti po svojoj hirovitoj volji. Zakleo se sa jednom rukom na jevanđelju a drugom na Ustavu – u boga ne veruje, Ustav i zakone ne poštuje.

Generalna ne zna da sam AV-a upozorio da penzije nisu njegova nadležnost čim je prvi put spomenuo da će ih smanjivati – dokaz zaveden na pisarnici Vlade Srbije 30. augusta 2014. godine. AV se na to nije osvrtao a ja sam to kroz moje naočale video kao samovolju i bahatost. Doveo me je u situaciju da preživljavam sa penzijom umanjenom za petinu od zakonom propisane. I tako četiri godine.

Za to vreme ON je pare delio svojim prijateljima, stranim investitorima – kolonizatorima kao subvencije za radna mesta u njihovim preduzećima sumnjivog poslovanja od kojih su neka zatvarana po prestanku subvencija. Korist od svega je nikakva ali je Njegovo zadovoljstvo bilo veliko često biti na nekoliko ekrana i ubeđivati nas da smo ekonomski tigar u zlatnom dobu. Nisu to nadležnosti predsednika republike – to je narcisoidno lakrdijanje AV-a zbog koga nam se smeju u bližoj i daljoj okolini.

Kako sam pisao pismo AV-u i dobio odgovor 2

Došlo je i pismo od Fonda PIO, a kako i ne bi kada AV naredi. Po njima sve je u redu jer je sve bilo po zakonu. To što je osnovni – sistemski zakon narušen nekim AV-ovim privremenim zakončićem njima nije važno a trebalo je da prvi upozore na štetnost i neustavnost primene istog. Ali, ko sme bilo šta da kaže protiv odluke diktatora, bolje je ćutanjem čuvati dobro plaćeno radno mesto.

Kada je jedan Osnovni sud rešavajući po tužbi penzionera da mu se vrate oteti delovi penzije presudio u korist penzionera-tužitelja, AV je odmah utrčao na teren da interveniše. Kao sada se sećam Njegovog ljutito-ciničnog izraza lica, podsmešljivog tona i reči: to ćemo tek da vidimo. Šta je kasnije bilo sa tom presudom nije poznato ali bi trebalo da Generalna zna da je i to bilo iskakanje iz šina ustavnih nadležnosti. Štetu i dalje trpe penzioneri.

Vojni penzioneri koji su iz Ministarstva odbrane prebačeni u Ministarstvo za rad su time izgubili deo svojih ostvarenih prinadležnosti pa su ostvarivanje svojih prava pokrenuli sudskim putem i stigli do Ustavnog suda. Uzalud je Ustavni sud doneo nekoliko svojih odluka kojima priznaje pravo na obeštećenje.

Na scenu je u Skupštini stupio AV i rekao: dugujemo vojnim penzionerima tristo miliona, ali ćemo to rešiti sa sto četrdeset miliona. Tako je i bilo, stigla je  nepristojna ponuda: uzmi ili ostavi. Tako su bivši vojni penzioneri u pokušaju vlasti da uvede uravnilovku ostali bez dela zakonom stečene imovine a AV je pogazio i Ustav i Ustavni sud koji se ni do danas nije oporavio.

Van svojih ustavnih nadležnosti AV nikada nije propustio priliku da u cilju samoreklame obeća nikada veće penzije u zlatnom dobu a u praksi se svelo na to da se sve penzije svedu na socijalna davanja – pa ko preživi. Umesto Skupštine, Upravnog odbora i direktora, Fondom PIO zaposlenih rukovodi AV lično preko svog ministra sumnjivog znanja i još sumnjivijeg morala koga se je odrekla najviša akademska institucija.

Dajem sebi za pravo da se malo udaljim od penzionerske problematike ali ću ostati u okviru ustavnih nenadležnosti. Nije ga Ustav ovlastio da određuje ko da ide na poligraf ni da saopštava rezultate sa poligrafa. Sebi je protivustavno prisvojio pravo da samo On vidi kritična dva minuta snimka sa naplatne rampe, da nam to tugaljivim tonom saopštava ubeđujući nas da nas time štiti od strašnoga stresa i da treba da mu na tome budemo zahvalni. Svakom mislećem čeljadetu je jasno da na te načine štiti svoje pulene od bilo kakve odgovornosti a kod potencijalnih simpatizera stvara ubeđenje da će i njihova lojalnost biti nagrađena.

Van granica dobrog ukusa je kada na KiM samoreklamerski deli jagnjiće, jariće, teliće i traktorčiće sirotinji za jeftine politikantske poene. Vrhunac isticanja autokratske svemoći je kada iz neke lokalne samouprave telefonom naređuje svom voljenom ministru koliko novca treba opredeliti za neku trafo stanicu ili za neka dva putića koji od izvora vode na dve strane.

Autor je vojni penzioner

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.