Foto: FoNet/ Nenad ĐorđevićMiloš Ković, ponosni vojvoda od Autokomande, jedini profesor Univerziteta u Beogradu u čijem izboru su učestvovale i „delije“, navijači „Crvene zvezde“, odao je sebe izjavom: „prijatelje on više nema“ („Gospodar muva“, Politika 28. jun 2018). Ovim rečima upućenim meni, aludirao je na neku vrstu socijalne smrti, koju sam, navodno, zaslužio! Javnom glasonoši postojećeg režima odgovorio sam sledeće godine knjigom „Angažovana istoriografija 4. Progoni i progonitelji“, posvetivši je „prijateljima, kojih ima još“. Otkuda doušničko saznanje da ja nemam više prijatelje?
Učesnik sam u osnivanju Srpske napredne stranke, bio pet godina član prvog Predsedništva i sedam godina Glavnog odbora, potom, iz njega izbačen. Poziv Vučića da se vratim, učinjen posredstvom Bate Gašića, odbio sam. Ostavku na članstvo u SNS-u podneo sam Vučiću 2. oktobra 2017. godine, ne saopštavajući je javnosti, a objavivši je, dve godine kasnije, u navedenoj knjizi. Pre mene ostavku je podneo Oliver Antić na članstvo u Predsedništvu stranke, dok je Vladimir Cvijan, posvađavši se s Vučićem, oteran iz Predsedništva. Sudbina Antića i Cvijana dobro je poznata, moja je drugačija.
Dužnost mi je da naglasim da stranka koju smo osnivali krajem 2008. godine i današnja nemuju ničeg zajedničkog; to su dve sasvim različite stranke, i to je osnovni razlog zašto sam je napustio. Cenu ostavke morao sam da platim, bio sam svestan toga, i onda i sada. Ovo što predajem javnosti samo je manji deo te kazne, beskrajno zao, i dopuna je onoga što sam izneo u tekstu „Kako su mi krali knjige iz biblioteke“ (Danas, 1/2. februar 2025).
O usamljenosti i izgubljenim prijateljima pisali su mnogi pre Branka Lazarevića, a navešću samo još misao Sokrata: „Ako čovek ima malo prijatelja, to znači da ima mnogo životnih iskustava“. Znam da sam i sâm ostao bez mnogih prijatelja, ali ne njihovom voljom, već voljom državne bezbednosti. Ta služba dala je podatke doušničkom vojvodi Milošu Koviću da saopšti polutačnu informaciju, iznetu na početku ovog teksta.
Iako od 1979. godine pišem, pored istoriografskih radova i novinske članke, nikada se nisam više premišljao i lomio nego sad, u ovim godinama i sa ovim iskustvom, svestan da zadirem u intimu, svoju i drugih lica. Želim da poštedim osobe, oba pola, koje su prošle ovu torturu, te stoga neću navoditi njihova imena i trudiću se da opišem odnose, njih, sebe i bezbednjaka, bez zalaženja u pojedinosti, kako ih niko ne bi prepoznao. Znam koliko je delikatno sve što sledi, budući da je reč o jednoj od bezbroj teških pojava koju su mnogi preživeli, pre mene, i pre njih. Koliko mi je poznato kod nas je o tome napisan roman, slične problematike, golootočanina Miroslava Popovića, „Sudbine“. Premalo za dočaravanje očaja i pustoši koju su ostavile službe državne bezbednosti, sluđujući srpski narod od 1945. godine do danas.
Državna bezbednost uništila je mnoge živote, rasturila mnoge porodice, bacila na stub srama mnoge pojedince, stvarala u društvu atmosferu nepodnošljive netrpeljivosti, ubijala moral u ljudskim dušama samo zato što drugačije misle od pojedinih predstavnika režima na vlasti, satirala intelektualce koji su odbijali da budu njeni doušnici, formirala i rasturala političke stranke i nevladine organizacije, pokretala nemire i demonstracije, usmeravala i kontrolisala društveni život u zemlji čvršće i uspešnije od Vlade i Narodne skupštine.
Pritisci na moje prijatelje i prijateljice da prekinu svaki kontakt sa mnom jesu osetljivi, bolni i nehumani, te ću se potruditi da kazivanje o tome prilagodim novinskom tekstu, uz brojna ograničenja, kako bih poštedeo nevine ljude. Pritisci su bili raznovrsni: primetno smo praćeni, dolazili su nam u pohode do stana i kuća, slali ucenjivačka pisma…
Prvi na udaru bili su članovi Katedre za srpsku istoriju novog veka, Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta. Potom se ova nedopustiva radnja proširila i na druga lica iz mog okruženja. O jednom takvom slučaju obavestio sam Batu Gašića, direktora BIA. Odgovrio mi je da je moja prijava smešna, ali sam mu odmah poslao, na viberu, preteća pisma. Nije me udostjio odgovora, čovek s kojim sam pet godina sedeo u Predsedništvu stranke i pomagao mu u njenom osnivanju u Kruševcu.
Možda je zbog toga i ućutao.
Pretnje su nastavljene i za vreme Gašićevog naslednika Aleksandra Vulina. Jedan mlađi kolega s Odeljenja, posle nekoliko godina, u Arhivu Beograda, na moju primedbu o svom ružnom ponašanju prema meni u vreme odlaska u penziju, priznao je pred prisutnim licima: „Bili smo pod velikim pritiskom“! Taj pritisak vršen je od pripadnika BIA i dvojice istoričara, članova SANU.
Mnoge moje prijateljice bile su ucenjene, osetljivo i opako, budući da su pretnje zadirale u intimu i porodične odnose, posle čega su prestale da održavaju kontakte sa mnom. Obavio sam s nekima od njih razgovore, uveren da ću o tome nešto saznati. Kao po nekom obredu, sve su izgovarale iste reči: „Hvala bogu, mene su zaobišli“. Jedina prijateljica koja mi je telefonom priznala da je trpela torturu, posle nekoliko dana, povukla je priznanje. Samo ona zna zašto.
Nije za novine uznemirujući susret s jednom dugogodišnjom poznanicom na jednoj dedinjskoj okretnici, okončan nemim rastankom i mogućnošću da se, jednoga dana, iskaže čehovljevskim književnim manirom.
Ovo je samo blagi nagoveštaj onoga što se dešavalo u mom privatnom životu. Teška bolest mog organizma nije došla s neba, već od onih koji su se zdušno trudili da me odvoje od prijatelja i prijateljica. Bila je to opaka cena moje slobode, koju sam sačuvao nepristajanjem da budem doušnik državne bezbednosti.
Građani Srbije biće slobodni kada državna bezbednost bude štitila narod i državu, a ne vlast i njene doušnike. Država Srbija dobijaće nove predsednike, nove Vlade, nove Narodne Skupštine, ali neće izlečiti društvenu krizu, niti upristojiti ustanove i pojedince dok ne reformiše službe državne bezbednosti i stavi ih pod strogu ustavnu kontrolu.
Autor je istoričar, profesor univerziteta u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
