Foto FoNet Aleksandar Barda„Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“, je odredba u članu 161. Krivičnog zakonika RS (Falsifikovanje rezultata glasanja) po kome bi trebalo da postupa nadležno tužilaštva po službenoj dužnosti.
Međutim, i nakon šest dana od osnovane sumnje od strane Studentske inicijative za akademsku povezanost, akciju i solidarnost (Sinapsa) jednog od učesnika u izbornom procesu, da je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu kod izbora za Studenski parlament samo na strani prebrojanih glasova za suparničku stranu (Medicinski krug) utvrđeno 209 listića različite boje i debljine od onih na kojima su iskazane volje ostalih učesnika u izboru, javnost je upoznata na osnovu pisanja „Danasa“ da je Izborna komisija Medicinskog fakulteta u Beogradu rešenjem odbila prigovor na preliminarne rezultate izbora kao neosnovan, kao i da je Zapisnikom Prosvetne inspekcije o vanrednom inspekcijskom nadzoru konstatovano da nisu utvrđene nezakonitosti, nepravilnosti niti nedostaci u postupanju nadziranog subjekta.
Iako je po Izbornoj komisiji i Prosvetnoj inspekciji „nadzirani subjekt“ sve radio u skladu sa Zakonom, Statutom i Pravilnikom o izboru članova za Studenski parlament, koji je izmenjen u starom sazivu ovog studenskog organa baš neposredno pred izbore, 20. marta 2026. godine, a „stupio na snagu danom objavljivanja na zvaničnoj internet stranici fakulteta i primenjuje se na izborne postupke koji budu pokrenuti nakon stupanja na snagu“ ipak je „vruć krompir“ od starane Prosvetne inspekcije prebačen u dvorište Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu radi preduzimanja „odgovarajućih mera“, što bi po ovlašćenjima prosvetnog inspektora sadržana u članu 15. stav 1. tačka 6. Zakona o prosvetnoj inspekciji („obaveštava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan“) značilo da postoji pravni osnov za postupanje Tužilaštva i da sve nije tako „benigno“, kako su konstatovali u Zapisniku o vanrednom nadzoru na Medicinskom fakultetu. Prosvetna inspekcija je mogla i da u skladu sa tačkom 5. istog člana „podnose prijavu nadležnom organu zbog postojanja sumnje da je učinjeno krivično delo“, što bi značilo da je koristila svoja ovlašćenja u punom kapacitetu a pre svega radi zaštite izbornog prava, koje je mnogo šire od biračkog prava.
Inače, na osnovu člana 52. Ustava Republike Srbije, izbori su slobodni, a glasanje tajno. Izborno pravo je opšte i jednako i svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.
Biračko pravo i iskazana volja na izborima su jedna od osnovnih prava građana u savremenim demokratijama i zato su Sinaps i javnost koja podržava te vrednosti spremni da je brane svim institucionalnim i vanistitucionalnim sredstvima, bez obzira na narativ u provladinim medijima da studenti u blokadi svaki put kada im nije povoljan izborni rezultat pribegavaju nasilju (blokadama).
Šansu da se smire tenzije oko osnovane sumnje za falsifikovanje rezultata izbora za Studentski parlament na Medicinskom fakultetu u Beogradu Izborna komisija je mogla da pronađe u članu 21, stav 1, tačka 1. Pravilnika u izboru članova za Studentski parlament u odeljku „Nevažeći glasački listići“ u kome se ističe da je glasački listić koji je nađen u kutiji nevažeći ukoliko se oblik i sadržaj glasačkog listića ne podudara sa oblikom i sadržajem listića istaknutom na glasačkoj kutiji (kao što je to bilo sa 209 glasačkih listića na ovim izborima, od kojih su svi bili za „Medicinski krug“) kao i da shodno odredbama iz člana 12. stav 1, tačka 9. ponovi izbore ukoliko utvrdi da postoje povrede kojima se utiče na ishod izbornog postupka, što je i jedan od tri zahteva Sinapsa.
Druga dva zahteva ove studentske organizacije su u skladu sa ferplejom, odnosno sa obezbeđivanjem uslova za pošteno nadmetanje, tako što bi u Izbornoj komisiji bili ravnopravno zastupljeni i članovi svih studentskih organizacija u izbornom procesu, a ne kao je to regulisano postojećim Pravilnikom o izboru članova Studentskog parlamenta Medicinskog fakulteta UB, koji je u tročlanom sastavu (prodekan, predsednik i dva člana, studenti) izabran od strane prethodnog Studenskog parlamenta, a u čijem radu je učestvovao i Medicinski krug (osnovan krajem 2021. godine i za koji se tvrdi da je blizak vlastima) pa je kao treći zahtev Sinapsa zatraženo preispitivanje njegovog statusa.
Iako je Izborna komisija Medicinskog fakulteta u Beogradu rešenjem odbila prigovor Sinapse na preliminarne rezultate izbora kao neosnovan, a do 23. aprila 2026. godine nije postupila po članu 12. stav 1. tačka 10 Pravilnika o izboru članova Studenskog parlamenta Medicinskog fakulteta UB, da “ u roku od 24 časa od dana objavljivanja preliminarnih rezultata izbora, odnosno dana podnošenja prigovora na preliminarne rezultate“ objavi konačne rezultate izbora, ipak je poukom o pravnom leku ostavljena mogućnost da se protiv ovog rešenja može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu 30 dana od dana dostavljanja.
Inače, pravni poredak Srbije predviđa tri vida zaštite izbornog prava: zaštitu pred organima za sprovođenje izbora (što je već iscrpljeno u ovom izbornom procesu) sudsku i ustavnosudsku zaštitu. U oblasti izbornog prava predviđena je krivičnopravna i prekršajnopravna zaštita.
I pored toga što Krivični zakonik RS predviđa devet krivičnih dela u oblasti izbornog prava, u praksi su se pokazale ograničene mogućnosti krivičnopravne zaštite izbornog prava, tako da su najteža sistemska kršenja i zloupotrebe od strane nosilaca političke moći ostale van njenog uticaja.
Autor je diplomirani politikolog-novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
