Kako zaštititi žrtve u krivičnom postupku? 1Foto: Lična arhiva

U žiži javnosti se sve češće pojavljuje pitanje da li žrtve krivičnog dela mogu biti zaštićene tokom krivičnog postupka i/ili nakon njegovog okončanja i na koji način.

Žrtva krivičnog dela je termin koji se često kolokvijalno koristi za pojam koji je u krivičnom (procesnom i materijalnom) zakonodavstvu pojam oštećenog.

Pored toga što se ova dva termina u potpunosti ne poklapaju, u ovom tekstu koristićemo se zakonskim terminom oštećeni.

Da bi smo rešili pitanje na koji način se oštećeni može zaštiti u krivičnom postupku, za početak moramo utvrditi šta se podrazumeva pod ovim pojmom.

Oštećeni je lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo.

Ukoliko oštećeni ima saznanja o učinjenom krivičnom delu, što je najčešći slučaj, on će biti pozvan u svojstvu svedoka, da ukaže na sve što zna o krivičnom delu i učiniocu.

Prema postojećim zakonskim rešenjima oštećeni se na više načina može zaštiti u toku krivičnog postupka.

Oštećeni se štiti u sudinici (odnosno tokom preduzimanja određene procesne radnje), van sudnice, ali i nakon donošenja presude.

Zaštita oštećenog u sudnici

Organ postupka je dužan da oštećenog ili svedoka zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada.

Učesnik u postupku ili drugo lice, uključujući i lica koja predstavljaju javnost, prisutnu na glavnom pretresu, koje pred organom postupka vređa oštećenog ili svedoka, preti mu ili ugrožava njegovu bezbednost, javni tužilac ili sud će opomenuti, a sud ga može i novčano kazniti do 150.000 dinara.

Ukoliko učesnik u postupku pri tome narušava i red u sudnici, pod izvesnim uslovima može biti i udaljen iz sudnice.

Oštećenom koji treba da bude ispitan u svojstvu svedoka može biti dodeljen status posebno osetljivog svedoka.

To je svedok koji je osebno osetljiv s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja.

Prema takvom svedoku organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka, odrediti status posebno osetljivog svedoka.

Posebno osetljivom svedoku pitanja se mogu postavljati samo preko organa postupka koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom, nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice krivičnog postupka po ličnost, telesno i duševno stanje svedoka.

Ispitivanje se može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica.

Ovaj svedok se može ispitati upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.

U tom slučaju, ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku u prostoriji u kojoj se svedok nalazi.

Posebno osetljivi svedok može se ispitati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno u ovlašćenoj instituciji koja je stručno osposobljena za ispitivanje posebno osetljivih lica.

Pored posebno osetljivog svedoka, sud određenim svedocima može dodeliti i status zaštićenog svedoka.

Svedocima u odnosu na koje postoje okolnosti koje ukazuju da bi davanjem iskaza ili odgovorom na pojedina pitanja sebe ili sebi bliska lica izložio opasnosti po život, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima, odrediće se status zaštićenog svedoka.

U odnosu na ove svedoke primenjuju se mere posebne zaštite.

To su mere koje obuhvataju ispitivanje zaštićenog svedoka pod uslovima i na način koji obezbeđuju da se njegova istovetnost ne otkrije javnosti, a izuzetno, ni okrivljenom i njegovom braniocu.

Ovaj svedok se ispituje pod pseudonimom, uz izmenu ili brisanje iz spisa podataka o istovetnosti svedoka, a može se ispitivati i prikrivanjem izgleda svedoka, ispitivanjem iz posebne prostorije uz promenu glasa svedoka, ispitivanjem putem tehničkih sredstava za prenos i promenu zvuka i slike.

Podaci o istovetnosti zaštićenog svedoka i njemu bliskih lica i o drugim okolnostima koje mogu dovesti do otkrivanja njihove istovetnosti, čuvaju se zapečaćeni, izdvojeno od spisa sa naznakom „strogo poverljivo“.

To zapravo znači da su ovi podaci, o ličnosti zaštićenog svedoka, poznati samo sudskom veću, tužiocu i eventualno braniocu i okrivljenom, pa u slučaju eventualnog obelodanjivanja ovih podataka, unapred je poznat krug lica koji nisu poštovali obavezu čuvanja tajne, a odavanje podataka o zaštićenom svedoku predstavlja krivično delo.

Zaštita oštećenog van sudnice

Pred toga ošto se oštećeni štite u sudnici, oni mogu biti zaštićeni i van sudnice.

Tako, okrivljenom se može odrediti pritvor, ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke.

U praksi su zabeleženi i slučajevi da se pritvor prema okrivljenom može odrediti, ne samo kada on lično preti oštećenom, već i kada druga lica vrše pritisak na oštećenog da promeni svoj iskaz pred sudom.

Ukoliko sud ne odredi pritvor, na raspolaganju ima meru zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta.

Ova mera se može odrediti ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na oštećenog, svedoke, saučesnike ili prikrivače ili bi mogao ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Uz ovu meru sud može okrivljenom naložiti da se povremeno javlja policiji, povereniku iz organa državne uprave nadležnom za izvršenje krivičnih sankcija ili drugom državnom organu određenom zakonom.

Ukoliko, pored opasnosti od uticanja na svedoke, postoji i opasnost od ponavljanja krivičnog dela, uključujući tu i ponavljane u odnosu na oštećenog, pored navedenih mera, sud ima na raspolaganju i mogućnost određivanja zabrane napuštanja stana.

Kada su u pitanju najteža krivična dela, kao što su krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i organizovanog kriminala, mogućnost zaštite oštećenih je daleko veća. U toj situaciji, oštećeni, svedoci, veštaci, pa čak i okrivljeni (da bi se zaštitili od drugih okrivljenih), mogu biti uključeni u program zaštite.

Ovaj program podrazumeva pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu.

Program zaštite može se sprovesti pre, u toku i nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

U okviru programa zaštite primenjuju se mere: 1) fizička zaštita ličnosti i imovine; 2) promena prebivališta ili premeštanje u drugu zavodsku ustanovu; 3) prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu; 4) promena identiteta.

Ovaj program sprovodi specijalizovana jedinica policije.

Pod fizičkom zaštitom podrazumeva se povremena ili trajna zaštita od strane specijalizovane jedinice policije.

Mera promene prebivališta sastoji se od privremenog ili trajnog preseljenja zaštićenog lica iz mesta prebivališta ili boravišta u drugo mesto.

Mera prikrivanja identiteta i podataka o vlasništvu sastoji se od izrade i upotrebe lične isprave ili isprave o vlasništvu zaštićenog lica u kojoj su privremeno izmenjeni izvorni podaci.

Dok se promena identiteta sastoji od potpune ili delimične izmene ličnih podataka zaštićenog lica, a uz ovu meru može biti određena i promena fizičkih karakteristika zaštićenog lica.

Zaštita oštećenog nakon okončanja krivičnog postupka

Oštećeni mora biti zaštićen od okrivljenog i nakon pravosnažnog okončanja krivičnog postupka. Istini za volju, u ovoj situaciji sud ima na raspolaganju samo mogućnost izricanja zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim.

Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog.

Ova mera se može odrediti u trajanju od 6 meseci do 3 godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja mere.

Kršenje ove mere povlači krivičnu odgovornost za krivično delo kršenja zabrane utvrđene merom bezbednosti, za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do šest meseci.

Naravno, ukoliko okrivljeni nakon što je pravnosnažno osuđen prema istom oštećenom učini novo krivično delo, odgovaraće za to delo u okviru novog krivičnog postupka.

Autor je sudija Višeg suda u Beogradu i član upravnog odbora CEPRIS

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Kako zaštititi žrtve u krivičnom postupku?”

  1. Odličan tekst i uspešno rasčlanjen postupak zaštite svedoka od maltretiranja, zastrašivanja i fizičkog napada. Međutim po meni nedostaje jedan deo. Šta se dešava kada neko lažno prijavi nekoga i dovede sud u zabludu lažnim svedocima? Molim Vas da i o tome posvetite jednu kolumnu.

  2. U krivičnom postupku je najugroženiji taj koji je u postupku, pa pošto je nevin sve dok se eventualno u postupku ne dokaže suprotno, valjda je prvo pitanje kako njega/nju zaštiti od „suđenja ruljom“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.