Umesto da podnese ostavku još jesenas kada je izjavio da je njegova politika prema Kosovu doživela poraz, Prvorođeni od svih Srba kaže ovih dana da se Srbi i srpski narod na Kosovu i Metohiji nalaze u bezizlaznoj situaciji, kao nikada u svojoj istoriji. A onda je jedan od vođa opozicije Vuk Jeremić sve to demantovao rečima: Kosovo se ne sme priznati ni po koju cenu. Očigledno ni poziciju ni opoziciju ne interesuje šta misle građani, ljudi koji imaju samo jedan život danas i ovde. Te misli najbolje je sublimirao proslavljeni košarkaški reprezentativac Nikola Kalinić rečima: „Baš me briga šta je bilo pre 500 godina.“

I zaista, nacionalisti su od Kosova i Metohije, odnosno od plemenske istorije Srbije iz ranog srednjeg veka kada nacija i nacionalnih država nije bilo ni na vidiku, napravili mit koji kulminira Dušanovim carstvom. A Dušan, kao što znamo, nije bio car Srbije nego Srba, Grka, Arbanasa i Bugara, odnosno njihovih plemena. Jer nešto više od pola milenijuma kasnije, Đorđe Petrović, vožd Karađorđe, kreće u oslobađanje Srbije od Turaka i stvaranje prve nacionalne države na Balkanu. To je svojom posvetom u Gorskom vijencu izrazio i veliki NJegoš napisavši: „Prahu oca Srbije“.

Nešto više od pet vekova posle Kosovske bitke, Karađorđevi naslednici su balkanskim ratovima oslobodili te teritorije koje su nacionalistički teoretičari nazvali Starom Srbijom. Zanimljivo je da srpski nacionalisti uvek zaborave da istaknu kako su se tom oslobađanju podjednako radovali i u njemu učestvovali i Srbi muslimanske i katoličke veroispovesti. Jer važila je deviza: „Brat je mio koje vere bio.“

O nekrstima za vreme skoro poluvekovnog komunizma ne treba trošiti reči, a onda se nama Srbima devedesetih godina prošlog veka ukazao najveći nekrst iako mu je otac bio sveštenik – Slobodan Milošević.

On i njegova vlast umesto da su se trudili da nacionalne manjine pa i Albanci sa Kosova, Srbiju doživljavaju kao svoju državu, državu u kojoj su rođeni njihovi dedovi, očevi, krenuli su da prave etničke granice i etnički čistu državu, da probleme u bivšoj Južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji rešavaju nasiljem i ratnom politikom.

Ta komunističko-nacionalistička i kriminogena koalicija u sastavu Milošević-Dačić-Šešelj-Nikolić-Vučić-Arkan i Palma, zapalila je ratni požar, uništila Jugoslaviju, a zatim dozvolila da Srbiju zbog Kosova u 21. veku bombarduju njeni ratni saveznici iz oba svetska rata.

I gde je posle svega današnja Srbija. Evo je na ulicama naših gradova. Urliče od bolova jer su je ti isti lažni borci za srpstvo, šovinisti i kriminalci, samo bez rodonačelnika Miloševića i njegove udarne pesnice Arkana, okačili o svoje kriminalne mengele i deru joj kožu do kostiju. Nema više Hrvata, nema više Bošnjaka ni Albanaca, ostali smo sami sa svojim kriminalcima. Propištalo je srce mladih ljudi kojima je ova zemlja sve što imaju. Neki dan mi je studentkinja Katarina iz Zrenjanina naterala suze na oči kad je zavapila: „Srbijo, muka mi je od tvoje vlasti. Muka mi je i ne mogu više da slušam tvog vlastodršca i njegovo svakodnevno: Ja sam izabrao, ja sam odlučio, ja sam zabranio, ja sam smenio, ja sam dao, ja nisam dao. Za njega dakle mi ne postojimo. Pa zašto bi on postojao za nas?“

Paradoksalno ali je tako, čoveku o kome govori Katarina treba reći hvala i ja to činim. Hvala ti, Aleksandre Vučiću. Hvala ti što si na pravi način podelio Srbiju. U pravu si, nema prve, druge ni treće Srbije. Ti si, AV-u, podelio Srbiju na tvoje podanike i lopove, i na nas građane. Odvojio si kukolj od žita, hirurški precizno izdvojio si na svojoj strani lažove, lopove, falsifikatore, prevarante i čiste kriminalce, koje pod plaštom politike vodaš po Srbiji, pokušavajući da od njene prošlosti stvoriš svoju i njihovu budućnost.

Na drugoj strani smo mi, kako ti kažeš mali ljudi, obični ljudi ali uspravni, hrabri i slobodni građani. Ti imaš tvoje stado, i ti si njihov a ne naš vođa. Jer mi nismo stado, mi smo slobodni ljudi koji više neće da trpe tvoju fabriku laži zvanu SNS, SPS, SRS i JS. To nisu političke partije niti političari. To je jedna kriminogena interesna grupa ljudi koji su Srbiju, pod plaštom politike, pretvorili u sopstveni feud i rade sa njom šta im se hoće.

Lansirali ste ovih dana u svojim tabloidnim novinama i nekakvim pečatima, gnusne laži o meni. Naravno da vam smeta kad ja pominjem Vili Branta i njegovo klečanje pred spomenikom jevrejskim žrtvama u Poljskoj. Jer vama je uzor onaj drugi Nemac koji se kao i vi borio za čistotu vere, rase i nacije. To što činite u svojim medijskim fabrikama laži, to će se gospodo vrlo brzo na sudu kvalifikovati kao zločin protiv naroda i države. Vama su svi Hrvati ustaše, svi Bošnjaci poturice i svi Albanci balije.

Vi i vaši zločinci poput Ratka Mladića ste zbog toga srpski izrodi i bruka Srbije. Jer on je ubijanjem muslimanskih civila u Srebrnici, nas Srbe izjednačio sa ustaškim zločincima koji su ubijali Srbe civile ne samo u Jasenovcu nego gde god su stigli. Pa šta smo onda mi? Afričko Zulu pleme, divljaci koji se svete ili hrišćani koji praštaju a ne zaboravljaju. Jer ubijanjem nedužnih civila vi ste nas izjednačili sa ustašama, Nemcima i svim zločincima ovoga sveta. Prave Srbe je oduvek odlikovalo čojstvo i junaštvo Marka Miljanova, kad braniš sebe od drugih. Ali i druge od sebe.

Ratko Mladić je za vas general i junak a za nas zločinac koji je prvo ubijao civile u Srebrenici, a posle toga se krio od suda, kao neka baba po podrumima.

Vama je idol još jedan ratni zločinac Vojislav Šešelj. On se ne krije po podrumima već ga vi čuvate u vašem parlamentu kao ikonu.

Mi, potomci vožda Karađorđa i Miloša Velikog, poručujemo ti, AV-u, da više ne priznajemo tvoju vlast, niti vlast tvojih političkih dahija. Jedino što od tebe priznajemo je neopoziva ostavka.

Sve ovo o čemu pišem zapravo je impresija iz pobunjenih srpskih gradova koji traže slobodnu i demokratsku Srbiju i koji poručuju ako se ovih kriminalaca pod plaštom politike ne oslobodimo do leta, možemo svi kolektivno da se pakujemo i krenemo u izbeglištvo. Verujem, međutim, da nas ima više od njih, da smo jači i da će cela pobunjena Srbija, kada gora ozeleni, doći u Beograd na ispraćaj Aleksandra Vučića iz naših života.

Povezani tekstovi