Lažni moral „belih listića“

Prvo, ta je kampanja besmislena najpre iz matematičkih razloga – nevažeći listići se takođe raspoređuju strankama, kao i važeći (neće 10 odsto stolica u parlamentu ostati prazno, ako bude 10 odsto nevažećih listića), tako da će svi koji izađu na izbore glasati, ovako ili onako. Stoga mi je nejasno kome oni koji precrtaju listić ili na njemu nešto nacrtaju u stvari upućuju nekakvu poruku, i koga time kažnjavaju. Besmislena je i iz pravnih razloga – zakonom nije propisana donja granica izlaznosti, to jest izbori mogu da budu proglašeni uspešnim koliko god glasača da izađe na birališta.

Drugo, oni koji najglasnije podržavaju „bele listiće“ uglavnom su materijalno prilično dobro zbrinuti, tako da u slučaju da u Srbiji zagusti, mogu da prodaju neke od svojih salonskih stanova u centru Beograda ili da se presele u Pariz, London, Njujork ili gde im već srce poželi, i da na taj način sačuvaju svoje visokomoralne principe i čistu savest. A to što će oni jadnici, čijim su opravdanim nezadovoljstvom manipulisali, morati da se snalaze kako znaju i umeju, e, to već nije njihova briga.

To, dragi moji, nije čista savest, to je najobičnije pranje ruku. I svi znamo kuda to vodi. A to što sada, verovatno i sami svesni jalovosti onoga što rade, pokušavaju da čitavu stvar prenesu na polje filozofije (pogledati polemiku koja se o tome već dugo vodi na sajtu Peščanika), još je neozbiljnije i neodgovornije, jer nema mesta filozofiji tamo gde je reč o golim životima konkretnih ljudi.

Zato bih zamolio uredništvo Danasa da ne dozvoli svojim novinarima da ličnim stavovima vređaju građane ove zemlje i da svoje „čiste savesti“ izlažu tamo gde im je mesto, a ne u novinama.