Ljudski resursi – nedovoljno vrednovan potencijal

U junu 2018. godine objavljeno je istraživanje o migracijama studenata, koje je sproveo Kabinet ministarke bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Republičkim zavodom za statistiku, u kojem je učestvovalo preko 11.000 studenata sa državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji.

Trećina ispitanih studenata izrazila je nameru da ode u inostranstvo po završetku školovanja. Ministarka Slavica Đukić Dejanović je izjavila da je najdrastičniji podatak iz studije da su četvrtina studenata koji su izrazili želju da odu bila odlučna da to učine nezavisno od mera koje bi država preuzela u nameri da ih zadrži.

Novoosnovani ekspertski tim, čiji rad koordiniše Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, bi trebalo da pomogne Vladi da osmisli strategiju za zaustavljanje odlaska mladih iz zemlje, ali i da pronađe način kako da se privuku povratnici.

Iako je jasno da jednostavnog, brzog i čarobnog rešenja nema, važno je da se započne rad na sveobuhvatnoj dugoročnoj državnoj strategiji.

U kratkom roku i bez značajnijih ulaganja, možemo samo da očekujemo da se doteraju razne administrativne neusklađenosti kao, na primer, one utvrđene tokom 2018. godine kada su vođene diskusije o neusklađenosti novog Šifrarnika zanimanja Nacionalne službe za zapošljavanje sa nekim bolonjskim zvanjima koji se stiču na akreditovanim studijskim programima.

Društvene promene, pogotovo u zemljama u tranziciji, mogu da pokrenu samo obrazovani kadrovi. NJihovim masovnim odlaskom nije moguće stvaranje stabilnih i profesionalno vođenih institucija sistema.

Donošenje odluke o odlasku se ne može isključivo vezati za ekonomske razloge, već sigurno i za nedovoljno razvijeno tržište rada, nemogućnost društvenog i profesionalnog napredovanja kroz objektivno vrednovanje radnog učinka, prepreke u uspostavljanju sopstvenog biznisa, i nezadovoljstvo zbog neadekvatnog stanja u školstvu, zdravstvu, komunalnim i drugim delatnostima.

Dodatno, roditelji koji su se iscrpili u tranziciji koja predugo traje ne žele sličnu sudbinu za svoju decu i podržavaju njihov odlazak.

Zemlje kao Filipini, Kina i Meksiko razvile su strategije za smanjenje odliva mozgova. U našem regionu Slovenija i Rumunija realizuju podsticajne mere za sprečavanje odliva zdravstvenih kadrova.

Sve strategije smanjenja odliva mozgova preporučuju saradnju sa dijasporom. Mi još nismo našli optimalan način saradnje sa našom, iako postoji dobra volja sa obe strane. Primeri dobre prakse su više izuzetak nego pravilo.

V. Horvat iz Instituta za političku ekologiju smatra da se gubitak ljudskog potencijala zbog masovnog odliva školovanih kadrova ne može prevazići u jednoj generaciji.

Da li je sve zaista tako crno? Dobro svakako nije, ali ako očuvanje ljudskih resursa postane ključni državni i nacionalni interes u sledećem periodu, sačuvani i vrednovani ljudski potencijal može da podstakne privredni i društveni razvoj.

Uloga univerziteta u realizaciji tog interesa je izuzetno važna, prvenstveno iskazana kroz kvalitet nastavnog i naučnog procesa, mogućnosti sticanja praktičnih veština i negovanje preduzetničkog duha. Univerzitet obrazuje kadrove koje će biti nosioci kako privrede tako i institucija sistema. I, konačno, bez opredeljenosti za vladavinu prava ne može biti govora o obezbeđivanju uslova za očuvanje ljudskog potencijala.

Naš ključni resurs su naši ljudi. Na nama je da učinimo Srbiju funkcionalnom državom, nema ko drugi.