U većini evropskih zemalja, tokom proteklih dvadesetak godina, napušten je koncept obaveznog služenja vojnog roka. Među tim zemljama je i Srbija. Istina je i da neke od njih razmatraju da ga vrate. Razmatra li Srbija?
Inicijativa da se vrati obavezno služenje vojske zastupljena je među pojedinim političkim strankama, ali i u delu stručne i opšte javnosti. Već neko vreme, u nedostatku uverljivih argumenata, zagovornici prezentuju informacije pozivajući se na istraživanja javnog mnjenja koja izražavaju većinsku podršku građana takvoj ideji.
Tema pleni pažnju i predmet je raznih spekulacija i dnevnopolitičkih tumačenja, a ima i nerazumevanja, naročito među građanima kojima se ne predočavaju realne bezbednosne okolnosti u 21. veku, ne pojašnjavaju im se kontroverze samoproklamovane i nejasno koncipirane vojne neutralnosti, ne obrazlaže zašto je zapostavljen utvrđen koncept aktivne rezerve itd.
Pri tom, ne retko, dezinformišu se navodom da je obaveza služenja vojnog roka, odlukom Skupštine Srbije, ukinuta. Nije ukinuta, već je obustavljena odsluženjem poslednje partije vojnika upućene u 2010. godini.
I – sudeći po anketama, „Srbin (opet) rado ide u vojnike“. Da li je tako? Zadovoljava li odziv za dobrovoljno služenje vojnog roka stvarne potrebe Vojske Srbije? Ako zadovoljava (kao što se ističe), čemu primoravanje regruta koji to ne žele?
Koje (novonastale) okolnosti navode na odustajanje od uspostavljenog kontinuiteta u strukturi vojske, prijemu i zadržavanju kadra i odgovara li to potrebama i mogućnostima države? Izgleda da se gubi iz vida činjenica da je na opredeljenje za profesionalizaciju VS, pored globalnih uticaja i (ondašnjih) interesa Srbije, uticalo svođenje vojne obaveze na nivo dobrovoljnosti znatno pre formalne odluke Narodne skupštine. Naime, blagim kaznenim odredbama i tolerantnim odnosom pravosudnih organa prema regrutima koji su izbegavali vojsku, te propisivanjem mogućnosti pozivanja na prigovor savesti, znatno je smanjena motivisanost za služenje vojnog roka sa oružjem.
Nije sporan značaj osposobljavanja građana, niti se osporava njihova volja za odbranu zemlje od vojnih i nevojnih izazova, rizika i pretnji. Upitno je ignorisanje realnosti, tokom „nadmetanja“ neargumentovanim uticajima onih koji (u vršenju vlasti) imaju manjak znanja, a višak samopouzdanja. Ad-hoc predlozi mera za jačanje sistema bezbednosti i odbrane Srbije ukazuju na izostanak ili zapostavljanje analitike i faktičkih okolnosti, površno predviđanje i odsustvo vizije.
U izvesnost da će odluka o svim bitnim pitanjima, pa i (eventualnom) prekidu obustave služenja vojnog roka, biti politička uverili smo se u više navrata tokom proteklih godinu i po dana. Naime, prethodni ministar odbrane Đorđević tvrdio je (početkom januara 2017.) da koncept profesionalne vojske zadovoljava potrebe Ministarstva odbrane (MO) i Vojske Srbije. Ukoliko Narodna skupština promeni odluku, MO će biti spremno da je sprovede u delo. Pri tom, ustvrdio je da bi to državu koštalo oko 70 milijardi dinara (600 miliona evra), što je jedan godišnji budžet za sistem odbrane.
Formirana je i interresorna Radna grupa (od predstavnika MO, MUP, MSP i BIA-e) koja je, pored strateških dokumenta, razmatrala i (ne)opravdanost „odmrzavanja“ odluke. Dilemu je, već krajem januara, razrešio ondašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić – šta god bilo skuplje ili jeftinije, ostaje postojeće stanje (status quo). „Redovno služenje vojnog roka – nije realno. Oni koji to predlažu neka nađu novac za to. Mislim da je dobro da imamo profesionalnu vojsku. Nemamo ekspanzionističke namere“, naveo je premijer.
Poslednji koji se oglasio jeste aktuelni ministar odbrane Aleksandar Vulin, izjavivši da ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka nije nešto što on može da nametne i da je to tema o kojoj treba da se izjasni celo društvo.
I ovih dana opet, umesto da potraže odgovor na pitanja – kakva je odbrana potrebna Srbiji i da li je vojska potreba ili teret državi, resorno ministarstvo i pojedina udruženja građana učestvuju u zamajavaju javnosti „istraživanjem“ i anketama. Prezentovanju najnovijih rezultata istraživanja javnog mnjenja, koje je obavio Istraživački centar za odbranu i bezbednost (ICOB), prisustvovali su, pored ostalih, državni sekretar u MO, potpredsednik SUBNOR-a i kolumnista magazina „Odbrana i bezbednost“ (čiji je osnivač ICOB) – generali u penziji. To nije upitno.
Radi se o ljudima koji su doprineli transformaciji sistema odbrane u domenu strateško-doktrinarnog uređenja, organizacije, opremanja, obuke, vojnog školstva, planiranja upotrebe vojske. Delili smo uverenje da učestvujemo u stvaranju moderne, skladno dimenzionisane armije, sposobne da odgovori izazovima iz sve tri misije. Danas se pitam zašto, po prestanku službe, nisu više pažnje posvetili sagledavanju i eksponiranju faktičkih uzroka poteškoća koje opterećuju započeti proces profesionalizacije, kao i okolnosti od značaja za izmenu koncepta.
Svakako, stvaranje i održavanje efikasnog sistema odbrane, koji bi bio garant dugoročne zaštite definisanih državnih i nacionalnih vrednosti, ozbiljan je i zahtevan državni posao. Javnost treba da zna šta se, čime i na koji način brani, ali i da se ne može govoriti o nezavisnoj i vojno neutralnoj državi bez razvijenog i samoodrživog sistema. Treba da se zna i koliko košta bezbednost, da se cena koštanja ne meri samo finansijskim efektima i da restriktivni budžet ne nudi perspektivu.
Autor je general-potpukovnik u penziji, član Glavnog odbora DS
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Vladimir Putin i Ukrajina: Zašto predsednik Rusije možda ne planira napad kojeg se susedi plaše
Licno jasam misljenja da se obavezan vojni rok vrati u Srbiji, jer nam je omladina zaglupela i nema navike koje se i te kako steknu u vojsci. Siguran sam da bi nam omladina bila kvalitetnij i zdravija.
Ne mogu se u vojsci steci navike koje covek nije stekao najpre u porodici, a potom i tokom obrazovanja. Niti vojska moze ispraviti necije lose navike. Niti se omladina koja je ‘zaglupela’ u vojsci moze opametiti. To je uloga obrazovnog sistema, u koji treba vise sredstava uloziti i na cijem poboljsanju treba raditi. A sistem odbrane treba prilagoditi nasim potrebama. Poboljsati materijalni polozaj vojnika i oficirskog kadra, adekvatno opremiti vojsku (imamo solidno razvijenu namensku industriju), a mlade ljude motivisati da dobrovoljno sluze vojni rok, kroz zaradu koju ce u tom periodu primati i druge pogodnosti.
Могу се стећи и још како. Могу вамто посведочити из личног искуства из служења вонног рока 1977/78. Тадашња позитивна искуства била су ми корисна целог живота после тога.
E moj Dule daleko je 1977.
Obavezno služenje vojnog roka nije nešto što se može da nametne nekome. To je tema o kojoj treba da se izjasni celo društvo.
Inicijativa da se vrati obavezno služenje vojske može biti opravdana, ali se svakako mora voditi računa da se ne vrši pritisak na građane Srbije i da to ipak treba biti jednoglasna odluka naroda.
Mislim da svako ko voli Srbiju ne bi imao ništa protiv da služi vojni rok i bude spreman da da svoj doprinos očuvanju naše državne teritorije.
Gospodine Radojcicu, zaboravljate da je JNA bila jedna interesna grupa, koju su vezivale neverovatne privilegije – od drzavnih stanova, vojnh odmaralista, pa sve do posebnih komisionih radnji i posebnih apoteka.
Imovina te JNA se krajem 90-tih procenjivala na stotine milijardi doara (milijardi, ne miliona!).
Vi zaista verujete da ova vojska, koju imamo, nije naslednik JNA, te da ne sanja o privilegijama, dnevnicama, drzavnim stanovima, nepotizmu, proneverama i svemu onome sto je jedan visoko korumpirani aparat JNA imao?
Posto znamo da je doticna JNA vojno, moralno, ekonomski i pravno porazena u ratovima 90-tih, a pri tome i Srbiju dovela do najstrasnije propasti u celoj njenoj istoriji, mislim da bi se o ovim pitanjima trebalo povesti jako puno paznje!
Podsecam da je JNA prvo intervenisala u Srbiji, tokom demonstracija 9. III 1991., za sta nije imala saglasnost Predsednistva SFRJ, cime je izbrsen drzavni udar i poceo raspad Jugoslavije.
Ja jos nisam ubedjen da mi danas imamo nasu vojsku. Kao i ostatku javnog zivota, bojim se da se konci i dalje vuku sa komunisticko-jugoslovenskog Dedinja, sa druge strane Drine ili iz jedne nama ‘bratske’ zemlje…
U javnom zivotu se pevise insistira na kontinuitetu jedne bivse, propale drzave, a njen kriminalni karakter se stalno pokusava rehabilitobati.
Previse da mi ulije poverenje u srpski, nestranacki i profesionalan karakter jedne tako vazne institucije…
O kakvim privilegijama prićaš u bivšoj JNA. Da li ti zaista znaš išta o bivšoj JNA. Samo pričate o stanovima, odmaralištima i koje čemu još a ne pričate o prelkomandama od Slovenije do Mekedonije. Da li si svestan da je bilo vojnih lica sa po 10 i više prekomandi. Preseli se pametnjakoviću samo jednom iz ulice u ulicu pa ti neće biti svejedno. Žena ti Slovenka, jedno dete rođeno u Hrvatskoj, drugo u Makedoniji. Znaš li išta o tome. Znaš li koliko se porodica raspalo zbog takvog života? Zamisli koja bi budala išla u takvu vojsku a da mu ne obezbediš bar stan i pristojnu platu. Ili treba da u sedam-osam garnizona bude podstanar? Pa cela radnička Rakovica gde stanujem je napravljena od kredita za radnike koje su posle te kuće otplaćivali za kutiju cigara.Kakav nepotizam? Da dete vojnog lica ode u vojnu školu ili da dobije posao da bi se seljakao kao i otac. Dakle kada pričaš o JNA kao sistemu je jedan par opanaka. Ali o pripadnicima JNA u najširem smislu i njihovom životu, treba pričati ako se o tome nešto.
Ivane, svakako imate pravo na svoje mišljenje i stav, ali – udaljili ste se od sadržaja. Imam utisak da niste pročitali članak.
I dan danas olako padaju teške reči naših političara prema našim susedima. Ne i ne! Za ovo je potreban referendum. Ili ako ćete nam nametnuti recite odmah pa da skupljamo prnje mi koji se ne slažemo. Moja deca neće biti poslušnici ničijeg hira. Još su ožoljci duboki, i još uvek život nema smisla (posle 90.-tih).
Ma oni to galame za unutrašnju upotrebu- patriotizam, damo, ne damo i sl. Bacaju prašinu u oči i mlate praznu slamu. nemaju oni pare za regularnu armiju. A nema ko ni da im da. Svi okolo kupuju socijalni mir a to košta.
Samo ljudi bez znanja i pameti traže obavezno služenje vojnog roka, po onoj komunističkoj paroli, ako zatreba svi smo armija. Znamo kako se to završilo.
Obavezno sluzenje vojnog roka nije nesto sto se moze da nametne nekome.To je tema o kojoj treba da se izjasni celo drustvo.
General -potpukovnik u penziji je zahvaljujci prethodnom rezimu obezbedio i svoje unuke, dok je moj otac General u penziji zahvaljujuci prethodnom istom tom rezimu pre vremena penzionisan, izmedju ostalog zbog toga sto nije hteo da primi ( clansku kartu te vlasti ) , te je samim tim zbog “ neposlusnosti “ ostao da zivi i dan danas u potporucnickom stanu .
Da li je to fer i vojnicki korektno, gospodine autore ovog teksta ?
Koji je to general? Ako živi u potporučničkom stanju to i nije loše, barem nije nikada prekomandovan i nije selio porodicu. 😉
Hipoteticki, ako Monako zarati sa Srbijom, kojem ce se carstvu Nole prikloniti? Obzirom da u najštampanijoj knjizi na svetu lepo piše: „tamo gde je blago vaše – tamo je i srce vaše“!
Namerno i svesno se Vojska uništavala, svi zaslužni za R1244 su isporučeni Hagu, a vojno nepismeni, čak ispod amaterskog nivoa, su dovođeni za MO. Kako bi oni uopšte znali šta je profesionalna vojska i šta znači da je narod osposobljen za odbranu države. Koliko pojma nemaju šta stvarno znači i kako izgleda profesionalna vojska dovoljno je konstatovati da se iz ove, koja nije ni približno onome što vlast misli da jeste, odlazi u uslovima mira, ne rata. Koliko godišnje ljudi napusti vojsku kod nas u stvarno profesionalnim i mnogo većim to se ne dogodi za 10g. Da imamo jaku i Vojsku i sistem odbrane, da iz istog nismo isključili rezervni sastav i redovno služenje kojim se isti obnavlja, dokaz neoborivi je da je SRVS skinut sa spiska organizacija bitnih za odbranu države, da li bi naši Domanovićevi junaci razmišljali o kapitulaciji na KiM i pred Tačijem i Haradinajem? Da li bi razmišljali da od KiM uzmu mrvice da imamo bar 100.000 a ne 9.000 vojnika u miru? Poslanici rijalitisti na primedbe da troše glupo i nerazumno narodne pare kažu, „demokratija košta“, a to podrazumeva da poslanici rade na delegatskom principu, osim kada se glasa i kada se primaju plate i dnevnice, da je skupštinski restoran dobro snabdeven i da se ne diskutuje o dnevnom redu već o tuđem prljavom vešu. Dakle, „demokratija“ koja usvaja i zakon o teroru nad penzionerima se debelo plaća, a za Vojsku, čitaj odbranu države, nemamo pare. Taman posla da se izgube aduti koji nas „primoravaju“ da kapituliramo i izdamo KiM, jer, da nam je Vojska jaka, narod osposobljen, druge pesme bi se pevale i ne bi se glumila „borba“ za Srbiju i buduća pokolenja, gde jedan „vredi“ više od čitavog naroda, ne samo Vojske. Neznalice se nisu naučile i na onoj, „spreči rat odvraćanjem od istog“. Neka proguglaju da saznaju kako, i šta je mislio Tito kada je govorio, „spremajmo se kao da će sutra biti rat a ponašajmo se kao da ga nikada neće biti“. Kažu da je YU bila siromašna, a imala je ogromnu i nepobedivu spolja armiju, a sada „živimo nikada bolje“, a za Vojsku nema para. Zato ima za Agencije za sve, svašta, ništa i sve moguće paradržavne gluposti.
Генерал-потпуковник у пензији, члан ГО Демократке странке. Вероватно активни учесник пуча из 2000 године и због тога његови ставови нису за чуђење (али јесу за осуду).
Ne bih imao nista protiv da se botovima uvede vojni rok. Tako bi pored sendvica svom vladaru pokazali da su spremni da budu i njegovi vojnici.
Ако би се ваш предлог усвојио, његов резултат би био да само ваши политички противници поседују војна знања и оружје а да их ваши политички пријатељи немају. То такође значи да се и даље уздате у НАТО подршку и надате се да ће неким новим бомбардовањем да ‘ваше’ поново доведе на власт.