Ministarka izbegava razgovor sa sindikatom

Jubilej se poklopio sa početkom rada novog rukovodstva sindikata koje je postavilo nekoliko ciljeva. Oni su suštinski sindikalni, omasovljenje članstva, rad na poboljšanju prava zaposlenih i čvrsta odluka o organizovanom delovanju u zaštiti sistema socijalne zaštite kao javnog dobra. Međutim, postoje odluke koje nisu samo deklarativne. Kada je našem sindikatu u martu 2025. godine (dve godine nakon formalnog zahteva za proverom) oduzeta reprezentativnost, to nije bio birokratski previd – to je bio osmišljen čin sa jasnim ciljem: da se utiša glas zaposlenih u sistemu socijalne zaštite.

Reprezentativnost nije privilegija koju vlast dodeljuje po volji. Ona je izraz poverenja članstva i osnovno sredstvo da radnici učestvuju u donošenju odluka koje određuju njihove živote. Oduzeti to pravo bez jasnog i zakonitog osnova znači obesmisliti sam pojam socijalnog dijaloga.

Na takvu odluku smo reagovali u skladu sa zakonom. Podneli smo tužbu Upravnom sudu u propisanom roku. Danas, više od godinu dana kasnije, sud i dalje ćuti. Pravna zaštita postoji samo na papiru – u praksi, ona je odložena do daljeg.

Bilo je jasno da je sudska pravda spora, a da je pravo zaposlenih u vremenima mera štednje (čitaj: zbog zabrane zapošljavanja koja traje blizu petnaest godina došlo je do kolapsa u redovnom radu, sistematizovana radna mesta u praksi nisu budžetirana u proseku 10 i 20 odsto po ustanovi, što predstavlja ozbiljan nedostatak radnika i organizovano urušavanje od strane države) važno zaštititi. U decembru 2025. godine podnet je novi zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku za poslednji kvartal 2025. godine, u sistemu celokupne socijalne zaštite zaposleno je 17 hiljada ljudi. Naš sindikat kao najveći granski podneo je daleko više pristupnica od zakonskog minimuma koji iznosi deset procenata. Rok za odlučivanje Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti o zahtevu je 30 dana. Danas, u maju 2026, odgovora nema. Prema javno dostupnim podacima, Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti nije zasedao nijednom od marta 2025. godine, iako je na to zakonom obavezan.

To više nije kašnjenje. To je blokada.

I posledice te blokade su konkretne i ozbiljne. Kao direktan proizvod ovakvog stanja – bilo da je reč o nameri ili svesnoj opstrukciji – 19. aprila istekao je Posebni kolektivni ugovor. Naš sindikat nije bio deo radne grupe za njegovu izradu, jer nam je, kako tvrdi resorno ministarstvo, zbog nereprezentativnog statusa onemogućeno učešće.

Drugim rečima: prvo vam oduzmu pravo da učestvujete, a zatim vam objasne da ne učestvujete zato što nemate pravo.

Epilog je da danas zaposleni u socijalnoj zaštiti nemaju važeći kolektivni ugovor. Novi nije potpisan, a sistem je sveden na pravilnik o radu za koji se tvrdi da je „privremen“. U realnosti, to znači slabija prava, veća pravna nesigurnost i dodatni pritisak na ljude koji već rade na ivici kapaciteta.

Istovremeno, u javnosti se neprestano govori o socijalnom dijalogu kao osnovi politike. Ali dijalog ne postoji ako jedna strana sistematski izostaje – ili se izostavlja.

Od početka mandata, resorna ministarka Milica Đurđević Stamenkovski nije održala nijedan sastanak sa rukovodstvom našeg sindikata, niti sa njegovim predsednikom, uprkos tome što smo u više navrata upućivali zvanične pozive. To nije previd. To je odluka da se razgovor izbegne.
Interesi zaposlenih i sindikata koji ih vodi, nisu partikularni i dnevno politički, oni su vrlo transparentni.

Javni interes je nešto što služi svima, on je različit od drugih interesa zbog njegove društvene suštine, a ta suština u oblasti socijalne zaštite je najvidljivija zbog njene prirodne humanosti kao polazišta.

Sindikat u svom radu metod borbe osnažuje voljom i verom u ciljeve koji su proklamovani. U skladu sa tim naši zahtevi su jasni:

Zahtevamo da Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti počne da radi u skladu sa zakonom i bez odlaganja odluči po zahtevu sindikata iz decembra 2025. godine.

Zahtevamo vraćanje sindikata u proces pregovaranja i hitno otpočinjanje izrade novog Posebnog kolektivnog ugovora uz učešće svih relevantnih aktera.

Zahtevamo vraćanje prava na topli obrok i regres iz Zakona o radu, koje je nezakonito oduzeto 2001. godine samo zaposlenima u javnom sektoru.

Zahtevamo ukidanje Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, jer proizvodi kontinuirano slabljenje sistema i prava zaposlenih.

Zahtevamo ono što bi moralo biti osnovno: da institucije rade svoj posao i da socijalni dijalog prestane da bude fraza, a postane praksa.

Autor je predsednik Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Republike Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.