Možda se neće desiti čudo

Ne radi se o prolaznoj emociji, već o sistematskom osećanju „nepristojnih“ građana Srbije, građana koji već mesecima žive u paralelnim stvarnostima sopstvene zemlje.

Jedna Srbija vrednuje autentično znanje, druga legitimiše falsifikate. Jedna protestuje za akademski integritet, dok druga organizuje sabore prividne narodne podrške. Predsednički diskurs opstaje u dijalektici „stabilnosti“ i „kontinuiteta“, dok studentski glasovi artikulišu alternativno razumevanje zasnovano na transparentnosti, integritetu i pravičnosti.

Prvi put se otvaraju birališta od početka višemesečne političke krize koju prate masovni studentski protesti i blokade fakulteta. Ovi izbori nisu obična administrativna procedura već prekretnica u rešavanju društveno-političke krize, simbolički trenutak kada se društvo suočava sa svojim istinama.

Nije slučajno što je ministar Darko Glišić ocenio da su Kosjerić i Zaječar „dve jedinice lokalne samouprave koje nisu reprezentativni uzorak“ za SNS. Upravo ta „nereprezentativnost“ čini ove izbore autentičnim testom – testom naše nepristojnosti, ili njihove pristojnosti.

Diskurs o „pristojnoj Srbiji“ suštinski je prazan, ali upravo ta praznina čini ga pogodnim za manipulaciju. Vlast vešto konstruiše narativ „pristojnosti“ kako bi legitimizovala fundamentalno nepristojne mehanizme održavanja moći – gušenje medijskih sloboda, urušavanje pravosuđa, sistematsko zatiranje akademske autonomije.

Od čega nas „brani“ vladajući aparat? Od kritičkog mišljenja koje predstavlja suštinu prosvetiteljstva, od autonomnih univerziteta? Vladajuća struktura izgleda da brani sistem od sposobnosti građana da započnu nešto novo i otvore put ka drugačijoj budućnosti.

Lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru moraju funkcionisati kao epistemološki rez – simbolički i praktični diskontinuitet sa postojećim režimom. Oni nisu puka administrativna procedura promene vlasti već ritualni čin kolektivnog preispitivanja, trenutak kada kao društvo odlučujemo ko smo i šta smo – ćaci ili đaci?

Naše društvo mora da povrati sposobnost razlikovanja istine od simulakruma, autentičnog od insceniranog.

Obrazovanje, kritičko mišljenje i intelektualni integritet moraju biti prepoznati kao temelji nove Srbije – Srbije u kojoj reči imaju težinu, a znanje moć.

Kosjerić i Zaječar mogu postati simboli tog novog početka – mesta gde građani nisu samo birali između lista, već između dva razumevanja budućnosti. Možda se neće desiti čudo.

Možda će sistem pokazati da je jači od građanske volje. Ali ako se desi suprotno, to će biti dokaz da dostojanstvo još uvek živi u Srbiji. Ponekad je dovoljno reći „ne“ da se vratimo kući. Kući u zemlju u kojoj diploma znači nešto, reč obavezuje, a stid zbog laganja još uvek postoji. Kući u zemlju koja se ne stidi svojih najboljih sinova i kćeri.

Autorka je doktor nauka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.