Da nevešto nacrtam ušato njakajuće stvorenje, odnekud će se stvoriti Slaviša Lekić sa fatalističkom izjavom – „Znam autora, crtao je mene“. Ništa ja tu ne mogu. Čak i da hoću. On entuzijastički priznaje da se prepoznao u mom pasusu bez ijednog imena. Ni njegovog. Ni njegove bivše žene. Čak nisam naveo ime njegovog povremenog almanaha. Nevin sam.
No, kad se već prepoznatljivi javio, dovedimo stvar do kraja. Lekić (u daljem tekstu – „prepoznatljivi“) samokritički potvrđuje kako je poznatiji po nekadašnjoj ženi nego po sebi. Delim to mišljenje. Zatim, priznaje da je osobno hvale vredan sakupljač umotvorina talentovanijih autora. Kolekcionar milodara posle kojih menja mišljenje (i pisanje) o darodavcima. Otimač tuđih naslova. Pisac izuzetno uzbudljive knjige „Ko je ko u Srbiji“. Proizvođač negledljivih a skupih „dokumentaraca“. Autor najstrašnijeg pisma u istoriji srpske pismenosti, upućeno neuporedivo slavnijoj koleginici. Mediji ga vezuju i za svojevremeno posedovanje i objavljivanje podmetnutog spiska od 362 policajca koje je 2001. navodno tražio Hag. To je napravilo potonju lavinu. Ali ja u to ne verujem. Kako bi taj obrazac poštenja došao u posed fabrikovanog „dokumenta“, preko vojne tajne službe? Ajte, molim vas!
Svaki dobronamerni novinar zna da je „prepoznatljivi“, u svojim ranim radovima, o mojem skromnom doprinosu jugoslovenskom i srpskom novinarstvu, pisao sa puno muške ljubavi, topline i nježnosti. Nisam o tome hteo da govorim, ali i sad u njegovim napadima prepoznajem nekadašnju fascinaciju, divljenje i plemenitu salijerijevsku zavist što sam nije neko drugi, nego je baš on. Čak i kad je, ne tako davno, pretio mojoj familiji, pa je privođen od strane uniformisanih organa gonjenja, obojica smo znali da postoji nešto što nas dvojicu zauvek veže. Hm.
Ali, za ime Boga, kakve veze ima nečija frustracija sa jedinim pitanjem koje sam postavio u tekstu „Retoričar kao Petar Pan“ – da li je današnji RTS bolji od svih verzija RTS u poslednje dve decenije? Odgovori, naravski, mogu biti različiti. No, kakve veze ima to pitanje sa zbirkom gadosti na moj račun kad ja sam priznajem da sam najgori, najpokvareniji, najnetalentovaniji i najneuspešniji u svim kategorijama. Bruka za profesiju.
Ili je to tipski dodatak bolesnoj definiciji da, dok Tijanić vodi RTS, nećemo priznati, uprkos faktima, da je Javni servis Srbije jedan od najuspešnijih evropskih javnih servisa. O tome je ovde reč, a ne o „muškoj“ ljubavi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
