foto: Instragram/@vojin_r„Kada vidiš pticu kako leti, ti se svoje slobode seti“, stihovi su Canetovih Škrtica.
Zbog slobodarske tradicije koju Danas neguje shodno i neboplavoj boji, različitih mišljenja, stavova i pogleda na život koji se mogu pročitati na njegovim stranicama, još i pre srednje škole bio sam njegov čitalac.
U srednjoj sam počeo da od kinte koju dobijam za džeparac kupujem gotovo svakodnevno novine za koje sam smatrao da su jedini objektivan medij i to sam uvek isticao u raspravama sa ukućanima oko toga iz kojih se medija informisati.
Pre otprilike dve-tri godine blejao sam sa ortakom po gradu i nešto smo bili kod Pionirskog parka, a sa druge strane ulice, kod Skupštine prolazio je Draža Petrović.
-Jel ono Draža, ma jeste, ma nije, ma jeste, ma jeste bre sigurno. Prelazi ulicu, otići će… izgledao je otprilike moje ubeđivanja drugara da pređemo ulicu da bih se fotkao sa Dražom i da bih ga pitao za intervju.
Nakon što smo prešli jedan, pa drugi, pa treći pešački, ćelava i golobrada verzija mene pitala je Dražu za sliku, koji je brzinsko fotkanje prihvatio. A zašto ga nisam tada pitao i za intervju – pojma nemam…
– Matori, je l realno da je mutna fotka, pa smiriš ruku valjda…
Šta je tu je, fotka mora na Instagram, ne sreće se Draža svaki dan slučajno u gradu. Kad smo bili u osnovnoj na Fejsu smo u opise takvih fotki pisali „Mutna, ali draga“, ali to smo prerasli. Ortak je mutnjikavosti dodao malo gliča, te je opis bio „Gličujemo ja i Petrović Draža #danas #pljiz #drazapetrovic„.
I od te 2018-te prošlo je kad sad pogledam više nego što sam mislio. Od snimanja intervjua pozajmenjim kamerama i mikrofonima, selotejpom krpljenim stativima i mobilnima, preko redakcije Jutjub kanal SRBIN.infa, početkom ove godine stigao sam u redakciju Danasa.
Kako sam od te neke prve godine srednje kada sam snimio prvu epizodu svog podcasta novinarski sazrevao shvatao sam da gde god i šta god radio, bilo vodio emisiju, uživo prenosio blokadu Gazele dok se penjem na znak kako bi imao bolji kadar, bilo da izveštavao sa inauguracije, konferencije opozicije, vodio „Intervju na mreži“ ili puko prenosio nečije gostovanje moj pošten rad zavisi pre svega od moje odgovornosti prema profesiji.
Danas sam na moje veliko zadovoljstvo u Danasu, moje ime i prezime stoji pored imena i prezimena kolega čije sam tekstove gutao ne znajući kako izgledaju; ali kako god se zvalo jednog dana to neko Sutra, siguran sam da ću se uvek za javni interes cimati Danas zbog Sutra. A za takav stav je pre svega odgovorna dvadesetpetogodišnja slobodarska tradicija medija u kom trenutno radim, i tekstovi mojih sadašnjih kolega koje su me naučile da novinarstvo nije puki posao, već životni poziv.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
