Na saučešće u razdrljenoj košulji

Premijer se, iz njemu znanih razloga, možda nepripremljen, pojavio u, najblaže rečeno, neprikladnoj odeći (razdrljene košulje, bez kravate), neodgovarajućoj za povod i cilj posete, u potpunoj suprotnosti s opšteprihvaćenim pravilima i našim protokolom, zbog čega se i domaćin, iz pažnje prema posetiocu pojavio bez kravate.

To nas dovodi pred pitanje ima li koga (u kabinetu) da kaže premijeru da se, prema našem protokolu, na izjavu saučešće odlazi u primerenoj, tamnoj odeći, uz odgovarajuću kravatu a ne u onoj za „po kući“ ili izlet. Pored toga, posle eventualnog upisa u knjigu žalosti, naklona, uz kratko ćutanje i izjave saučešća prisutnima, nije pristojno davati izjave novinarima leđima okrenut domaćinu.

To jeste pitanje protokola ali ima mnogo veći značaj od uobičajene percepcije kao „puke forme“ bez sadržine, jer se iz odeće, spoljnog izgleda ali i držanja, procenjuje iskrenost izjave i ponašanja i razlikuje i od formalne obaveze, što važi i za druge prilike u kojima se premijer ne pojavljuje u poželjnom odelu. Možda bi saradnici iz kabineta mogli posavetovati premijera da ponekad izbegne odgovor ili komentar na pitanja novinara nevezana za trenutnu situaciju, naročito ne za inostrane posete i, posebno, o unutrašnjim političkim pitanjima.

Sa druge strane, mogli smo videti, opet na televiziji, da se za doček predsednika vlada nekih (ne svih) zemalja postavlja počasna jedinica garde u neskladu sa našim protokolom, što može stvoriti nepovoljan utisak, upit u diplomatskom koru sa nepoželjnim komentarima. Upadljivo neprikladno bilo je korišćenje tog pravila za ponovljenu posetu iz jedne ili, pak, za ministra spoljnih poslova koji u pratnji saradnika dolazi na radni sastanak dveju vlada iz druge zemlje. Ima informacija i da je počasna jedinica postavljena za doček šefa ruske službe bezbednosti čija poseta je bila poverljiva i praćena špekulacijama.

Ponašanje najviših funkcionera zemlje izuzev, po pravilu, predsednika republike, ukazuje na tendenciju zanemarivanja protokolarnih normi, reflektujući nepoštovanje institucija i unutrašnje, međusobne odnose na kontakte sa strancima kako neprimerenim izjavama tako i u odnosu sa njima, što naše institucije, a time vladu i zemlju – predstavlja u nepovoljnom svetlu.

Ministarstvo spoljnih poslova i stručna Služba protokola moraju uvek biti na raspolaganju da savetom ili ličnim angažovanjem doprinesu najboljoj organizaciji i toku susreta, razgovora i uspehu posete, jer stranci ovde ili naši u inostranstvu najpre sreću predstavnike protokola koji se trude da u najboljem smislu obave posao i tako predstave institucije za koje rade, ali i svoju zemlju.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta