foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ/DS)Sve je delovalo tako lepo još pre skoro 15 godina kada su prvi strani investitori iz tzv. auto-industrije počeli da dolaze u Niš.
Političari su bili presrećni jer konačno mogu da kažu “Nišlije, ima gde da se radi”, a to je dobro došlo i građanima kao nova šansa.
Među prvima je došla “Jura”, pa “Šinvon”, pa “Leoni” u Doljevcu, pa “DŽonson” i tako dalje.
Zaposlilo se na stotine stanovnika Niša i okoline, pa se i sadašnja garnitura na vlasti hvali niskom stopom nezaposlenosti.
Međutim, dok je entuzijazam kod političara zbog stranih investitora u Nišu i dalje visok, kod mnogih građana je odavno i ispod najnižeg nivoa. Razlog je prost – i plate su na niskom nivou.
Tako je bilo od početka, tako je i danas. Svi javno dostupni podaci govore da su plate za najniže pozicije, gde ima i najviše zaposlenih, oko minimalca ili 10% do 15% iznad najniže zarade, u zavisnosti od fabrike, broja subota i trećih smena.
Tako je bilo od početka, tako je i danas.
Na kraju, to potvrđuje iz meseca u mesec statistika prosečnih plata u Srbiji, gde Niš i jug konstantno kaskaju za drugim delovima države.
I onda, jednog dana, premijerka u tehničkom mandatu koja i dalje po navici iz nedavno završene kampanje obilazi radove po Srbiji, kaže kako će država da kontroliše zdravstvene ustanove i lekare koji zaposlenima u pomenutim fabrikama izdaju bolovanja.
Dodaje još da je uočeno da se u Nišu baš drastično pišu bolovanja, pa postoji bojazan da investitori odu, a novi ne dođu.
Drastično znači, kako je pojasnila, da su u Nišu brojevi znatno veći nego u drugim delovima Srbije.
Baš kao što je tamo viša i prosečna plata.
Simpatično, zar ne?
Ne, nije premijerka htela da ulazi u to kakvi su, na primer, uslovi rada u pomenutim fabrikama.
Da li se možda radi po 10 sati? Možda i nedeljom?
Zamislila se nije da li je jedan obavezni kolektivni godišnji odmor dovoljan baš svakom?
Nije se zapitala ni kolike su plate na pojedinim pozicijama, niti je rekla, pa čekajte, možda su ljudi stvarno bolesni. Ne, ništa od toga.
Njoj je tu nešto sumnjivo, pa će zato država da udari na lekare.
Da ih malo prodrma i zaplaši, pa sutradan bolovanja neće pisati ni onima kojima su potrebna. Jer neće doktori da ljute premijerku. Opet.
Nisu investitori krivi, nego radni narod.
U narod se sumnja da zloupotrebljava bolovanja. Jedno od najosnovnijih prava koje radnici imaju, pa se eto dobri investitori ljute jer nema ko da radi.
I sigurno je da ima zloupotreba. Samo što to teško može da razume tehnička premijerka, jer ona svoju porodicu ne izdržava minimalcem.
Prosto, ne mora da radi dodatni posao uz onaj koji ima u fabrici, kao što rade mnogi na jugu.
Ne mora odmah posle završene prve, druge ili treće smene u njivu kako bi obezbedila hranu za porodicu ili prodaju, za još neki ekstra dinar u kućnom budžetu.
Njoj plata leže račun, a živi u državnoj vili i ne razmišlja o bolovanju.
Naravno da za zloupotrebu bolovanja nema opravdanja, ali umesto pritisaka na lekare, možda je bolje pritisnuti investitore.
One koji su već milione dobili iz državne kase na ime subvencija za nova radna mesta.
Mnogi od njih već pomenutih godinama su na listi najvećih izvoznika.
Sa najvećim prihodima. Baš kao što su i na listi firmi koje daju najniže plate u Srbiji.
Zašto tu Ani Brnabić nešto nije sumnjivo?
Kada bi država intervenisala kod poslodavaca da povećaju plate iznad minimalca, da kontrolišu svoje targete i ne insistiraju svakog meseca na prekovremenom radu ili upisivanju kada se ide u toalet, možda radnici i ne bi tražili bolovanja.
Možda bi za dobru platu i bolje uslove i malo bolešljivi dolazili na posao.
Ali ne, to se neće desiti jer je još 2015. godine stranački kolega tehničke premijerke, tada gradonačelnik Niša Zoran Perišić niske plate u niškim fabrikama i jeftinu radnu snagu isticao kao prednost u privlačenju stranih investicija.
Da, dobro ste pročitali, kao prednost.
Drugim rečima, ono što su naprednjaci hteli, to su i dobili. Zašto su im sada radnici krivi što jednostavno ili ne mogu da izdrže ili im treba koji slobodan dan za oranje ili dodatni posao?
Premijerka nam nije rekla da li je tehnička vlada pitala investitore da li su proveravali radnike na koje sumnjaju da lažiraju bolovanja.
Na to po zakonu imaju pravo, pa ako interna komisija utvrdi zloupotrebu onda slede i adekvatni penali za pojedince.
Zašto u sve mešati zdravstvene ustanove i praviti cirkus?
Pošto je situacija očigledno takva da je obrni-okreni kriv radni narod, onda ni Vladi, ako joj ne prođe ovo sa lekarima, ništa drugo ne preostaje nego da nabavi novi narod koji će raditi kod predobrih stranih investitora.
Ovaj je očigledno neposlušan.
Ne, nije smešno.
To se često dešava u poslednje vreme.
Pa što bi to bio problem ovoj vlasti?
Zar nisu već zamenili one neposlušne Beograđane koji nisu hteli da glasaju za njih na poslednjim izborima?
Dovezli nove, poslušne i rešena stvar.
Autor je novinar iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
