Novi Sad na vodi i fatalne posledice 1Foto: Privatna arhiva

„Neka je prokleta zemlja u kojoj je paščad puštena, a kamenje svezano!“ – napisao je davno naš poznati pesnik, pišući pesmu o Svetom Savi.

Svedoci smo ovih dana, kako se privatno obezbeđenje, za koje gradonačelnik Novog Sada kaže da je privatna firma (Intersec Team) sa kojom je Pokrajinska vlada potpisala ugovor o obezbeđenju objekta Pokrajinske skupštine, brutalno obračunavala sa ljudima koji su protestovali protiv usvajanja urbanističkog plana izgradnje Novog Sada na vodi.

Ali da krenemo od početka. Arhitekta Slobodan Maldini je 21. jula ove godine, u svojim već čuvenim kolumnama pod naslovom „Dnevnik zabluda“, ponovio svoj tekst iz 2020. godine, ilustrujući ga i situacionim planom dela Dunava na kome se predviđa realizacija ovog suludog projekta. On podseća javnost da je gradonačelnik Novog Sada već 2018. najavio tu kapitalnu investiciju od pola milijarde evra, čija je realizacija trebala da počne 2020.

Radi se dakle o izgradnji luksuznog, stambeno-poslovnog gradskog centra dvadesetospratnica – pandanu poznatom pod imenom Beograd na vodi. Ovaj projekat u Novom Sadu trebalo je te 2020. da započne već tada poznati investitor i to na prostoru takozvanog Ribarskog ostrva, kanala Šodroš i Kameničkog ostrva na levoj obali Dunava. U cilju realizacije tog urbanističkog projekta, novosadska kompanija „Galens“ postala je nosilac prava korišćenja zemljišta na Ribarskom ostrvu i to kupovinom brodogradilišta „Novi Sad“ koje se nalazilo na toj lokaciji.

I pored najave građenja te 2018. arh. Maldini navodi da nije urađena planska dokumentacija kojom bi bila zakonski omogućena realizacija zamišljenog, hiperurbanog, luksuznog gradskog centra. Za nosioce ovog poduhvata bio je nebitan razlog to što je taj prostor spomenik prirode, odnosno što je Ribarsko ostrvo zakonski zaštićeno prirodno javno dobro sa stoletnim stablima autohtonih vrsta, vrednovano kao najznačajniji potencijal grada, sa osnovnom namenom za miran odmor i sportske aktivnosti.

Nije bilo bitno ni to što je kanal Šodroš stanište dabrova, divljih pataka, kormorana i drugih ugroženih vrsta. Iznenađujući faktor je bio i neblagovremeni stav Međunarodne komisije za zaštitu Dunava koja je bila dužna da uradi referentnu studiju analize hidropotencijala Dunava na toj lokaciji, jer se bez tog dokumenta ne može ništa graditi na prostoru koji čini vodni pojas, a posebno se ne može doneti odluka o prodaji gradskog zemljišta kompaniji koja bi učestvovala na javnom tenderu za izgradnju novog gradskog centra.

Planove investitora pokvarilo je i JP Vode Vojvodine koje je te jeseni donelo dokument, pozivajući se na Zakon o vodama u kome piše da je zabranjeno da se na vodnom zemljištu grade objekti kojima se smanjuje propusna moć rečnog korita i vrši izvođenje bilo kakvih radova kojima bi mogla da se ugrozi stabilnost vodnih objekata.

U tekstu objavljenom 2020, g. Maldini je upozorio da se Novi Sad nalazi na istorijskoj prekretnici, jer mora da se opredeli između nakaznog investitorskog urbanizma koji uništava prostorne resurse kako bi preduzimačima punio džepove milionima evra i javnog interesa građana. Rešavajući projekat razvoja Šodroša i Kameničkog ostrva, Novi Sad bi trebalo da sledi iskustvo Beograda.

Prestonica Srbije, kaže g. Maldini, našla se pred sličnim izazovom davne 1959. godine i tada je doneta dobra odluka, da se na Savi napravi jezero i celokupno područje Ade Ciganlije razvije u ekološki zaštićen gradski centar. Ujedno je na ovom prostoru zakonski regulisan i status velikog broja ptica, biljaka, insekata i čak 250 vrsta gljiva. Dobar primer za Novi Sad bi bio i Berlin, koji je ostrvo na reci Špreja pretvorio u centar kulture, na kome je izgrađena grupa nemačkih nacionalnih muzeja, a 1999. je ostrvo proglašeno delom Uneskovog svetskog nasleđa.

Ako dakle Novi Sad sledi primer Beograda na vodi i predloga za Ratno ostrvo, a zarad privatnog profita, srlja u ishod sa fatalnim posledicama. To je u poslednjem beogradskom dobrom urb. planu (2003-2021) definisao Vladimir Macura, potpisnik tog plana.

Razgovaralo se dugo sa građanima. Iz toga je proisteklo ono što i gradove i društvo vodi napred: Jednakost, solidarnost, održivost, dostupnost, adekvatnost.

Urbanista je samo profesionalni servis zajednice i ništa više, ali ni manje od toga. Nema više radikalno novih ideja u urbanizmu. Sve se radi obazrivo, korak po korak. Samo se dodaje novo blago starim zalihama. Što se tiče priobalja (waterfront), ono zauvek mora ostati javni prostor i ne sme se privatizovati. U protivnom, novi društveni sistem promovisan početkom devedesetih prerasta u „divlji kapitalizam“, a ubrzana privatizacija, koja se nekada zvala „prvobitna akumulacija kapitala“, postaje zapravo bezočna pljačka društvene imovine.

Autor je arhitekta

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.