Mihal RamačDakle, uveren je da Srbija nije prljavština i golotinja koja se vidi golim okom, već cvatuća zemlja meda i mleka.
Baškareći se u blatnjavim jamurama kraj sela (blato je smrdljivo, ali naše), na prastarom mobilnom nabasah na navodno predsednikov autorski tekst. Stvar mi je bila sumnjiva od prvog trenutka. Prvo, list u kojem je tobože objavljen taj tekst propao je još u prošlom veku. Poslednji put sam ga video septembra 2000, kad su ga delili uz kafu i hleb. Drugo, što bi predsednik pisao za novine koje niko ne čita? Bez obzira na to, pročitao sam svih petnaest stranica. Dobro, možda nešto manje, ali svakako više od petnaest redaka, koliko bi bilo dovoljno da se odgovori na pitanje da li je neko diplomirao ili samo doktorirao.
Zašto je stvar sumnjiva? Zato što na svetu nema države u kojoj bi se predsednik baktao s lažnim diplomama. Za to postoje državne ustanove, od fakulteta do policije. Za pola sata može da se ustanovi gde je i s kakvim uspehom svaki ministar završio školu, fakultet, poslediplomske studije, skraćeni kurs veronauke ili predvojničku obuku.
Zbog čega još je stvar sumnjiva? Zato što autor navodno predsednikovog autorskog teksta sve vreme beži od teme. Objašnjava u čemu je razlika između Paje i Slobodana Jovanovića, mada većina građana nije čula ni za njihni za Bizmarka. Bavi se elitom i plebsom, mada toga nema u našem selu, opštini i okrugu. Mudruje o eugenici i zdravlju narodnih zuba, razmatra razvoj privrede i društva, a nikako da dođe do diplome onog doktora nauka.
Autor autorskog teksta kao posebno opasne pominje nekakvog Trifunovića, Obradovića, Đilasa i Jeremića. Svrativši uveče u Dom na partiju šaha i domina, raspitah se ko su imenovani. Niko nije čuo za njih. Jedni kažu da su to možda stojadinovićevci. Drugi misle da imaju neke veze s Mačekom ili s belogardejcima. Treći kažu da je nekom dosadno pa izmišlja neprijatelje.
Stvar je sumnjiva, jer kažu da je predsednik čovek iz naroda i za narod, da govori iz srca a ne iz stomaka, da se izražava jasno i razumljivo. Iz pomenutog teksta ne može se zaključiti šta je pisac hteo da kaže. Izvesno je samo da autor autorskog teksta nije onaj za koga se predstavlja. Odaje ga tvrdnja da on brani pravo svakog čoveka u ovoj zemlji da ne bude gažen, pljuvan i proglašavan za manje vrednog. Predsednik Srpske napredne stranke tako nešto ne bi smeo ni da pomisli, kamo li da napiše i objavi, sa sve svojom slikom.
Ergo, da li vajni ministar ima valjanu diplomu i doktorat? Saznaće se kad ga kapetan izbaci s lađe, što pre ili kasnije, svaki put kad se plovilo zaljulja, čeka svakog ko mu više šteti nego koristi.
Autor je novinar iz Novog Sada
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Mihalj, genije! Da još dugo, dugo poživi, želim.
Sjajno, gospodine Ramać.
Gospodine bravo za tekst,jako jednostavno a sve receno.
Svi komplimenti.
Kada pročitam autorski tekst Mihala Ramača zaključim, da je Mihal bio najbolji student, a ne Autor autorskog teksta. Uči Autore, svakog dana u svakom pogledu. Trebaće ti.
Lep tekst,stare garde.
Kamo srece da ovakvi tekstovi odjeknu glasnije i duze od svih autorskih tekstova koji degradiraju drustvo.
Ima čuda neviđenih i većih od te diplome ministra Stefanovića a svi se sjatili na njegova nejaka policijska pleća.Ima u Kraljevu i veće čudo ali ga je Stefanovićevo čudo i vreme bacilo u senku.Za Aleksandra Erca,Vulinovog partijskog druga i direktora PIO se s razlogom prića da je doktorirao u Bosni i Hercegovini,negde u nekoj zabiti,pre nego što je završio srednju skolu u Kraljevu.Osnovnu nikio ne pominje a moyda je i ona sporna.
Srbija je kroz autorski tekst predsednika , jedino dobila , potvrdu da mi imamo drzavu ali ne i drustvo , pa tako ni elitu,koja bi trebala da nas podseti na sve vrednosti uredjene drzave.
Napadajuci na virtuelnu elitu, koja u stavarnosti ne postoji , predsednik je pokusao da je nacrta,jer mu nedostaje. Znajuci da sve ima svoj kraj, on pokusava ,da izbegne blato u koje je pala Miloseviceva , slicno kao i Djindjicva , Kostunicina ili Tadiceva elita.Svi osim Pinka…
Danasnja elita su vlasnici medija, banaka, export import firmi ,fudbalskih klubova, preprodavaca struje i nafte itd. i sl.dakle uspesnih firmi koje se finasiraju iz drzavnog budzeta. Ne moze glumac, ili profesor univerziteta u ovakvoj drzavi da bude elita, drzava to ne dozvoljva,kroz umafijasene policajce i posrnulo tuzilastvo i sudstvo.
Mi ovde vise nemamo ni srednju visu klasu, koja je smisljeno ubijana na sve nacine , upravo iz straha , da ne progovori. Daleko je sunce, odnosno elita. Biti lopov, ne znaci i da si elitni gradjanin. Naprotiv,predsednice.