O kralju Aleksandru – iz ugla činjenica

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sasvim nepristrasno analizirajući sve poteze Aleksandra, metak u Marseju, upravo je i posledica njegove katastrofalne politike.

2. Komunističke priče.Zbog toga smo i došli do toga da propadne o kao narod.Kod nas i dalje vladaju deca bivših komunista.

3. Citajuci ovaj tekst shvatam koliko malo znam(o) o novijoj istoriji ,a 100 god je u istorijskom smislu kratak period. Cuvajte mi Jugoslaviju!

4. Sve ovde napisano je iz ugla KPJ.

5. Својевремено се на овим истим страницама г. Мартинов жучно борио против нечије идеје да се граду Зрењанину врати име Петроград. Као што нам је познато, укидање овог имена је једна од првих одлука нацистичких власти после разбијања и окупације онога што је некада била краљевина Југославија. Сада, овим текстом, г. Мартинов као да хоће да оправда и убиство краља Александра које је, као што је добро познато, изведено у нацистичкој режији. Питам се одакле потиче та фасцинација нацизмом коју г. Мартинов овде приказује нашој јавности.

6. KPJ je u to vreme bila zabranjena, zato što je organizovala brojne terorističke napade, zbog čega je apsurdno koristiti saopštenja te političke partije kao relevantno svedočanstvo o tom vremenu. Kraljevina SHS, kasnije Jugoslavija je od osnivanja bila politički nestabilna i podeljena. Na tu nestabilnost je najviše uticala težnja hrvatskih političkih lidera i partija, konkretno radićeve hrvatske seljačke stranke za većom autonomijom za Hrvate. Za samo par godina od najvećih zagovornika jedinstvene države hrvatski lideri su postali najveći protivnici iste. Koristeći hrvatski nacionalizam Radić je imao za cilj veći deo vlasti za sebe i partiju. Incident u skupštini je posledica porasta netrpeljivosti, a nakon toga kralj nije imao mnogo opcija. Evidentno da demokratski sistem nije dobro funkcionisao u višenacionalnoj zemlji. Zato je SFRJ bila politički stabilna i nije bilo podela, jer nije bilo demokratije, političkih partija, izbora, slobode govora i slobodnih medija. Uglavnom totalitarne države su politički stabilne, dok ne dođe njihov kraj, koji zna da bude veoma brutalan. Mnogi, komunisti i nacionalisti, osporavaju ulogu kralja Aleksandra, koji je vodio miroljubivu politiku kako na unutrašnjem tako i na spoljašnjem planu. Svakako je imao propusta, ali oni koji su došli posle njega su bili mnogo lošiji. Ironično je da ga komunisti i simpatizeri te totalitarne ideologije optužuju za diktaturu.

7. Moguće