Poljoprivreda u kontrolisanoj komi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nista od toga nema. Ova a ni prethodne vlade nema nikakav, pravac, ideju ili bilo sta. Oni se drzavom i ne bave. Bave se sami sobom, deljenjem funkcija, pr-om i svime drugim. Dok u zemlji nista ne funkcionise.
   PS svojevremeno citam da je Holandija (duplo manja od Srbije), drugi najveci izvoznik hrane posle US..

2. Autor bi mogao i da se informise malo postose merenje ne naplacuje nigde 1% nego 500 dinara,i vlaga i necistoca moraju da se odbiju posto prasina i budj ne mogu da se naplate po ceni zitarice koja se prodaje

3. Nadan Vujović, član SPS-ovog odbora za poljoprivredu u Pančevu

   koji je u medjuvremenu valjada postao i nekakav dubokomisleci naucnik

4. Sede tako bata Kole i Viktorija groop na Zlatiboru i dogovore se da otkupna cena suncokreta MORA biti do 36,00 din. a kada "UNION MZ" iz Požarevca počne otkup sa cenom od 40,00 din.onda dođu "da ga upozore" da pazi šta radi.Sa malinarima je isti slučaj smo metodologija malo drugačija.Tajnim kanalima moći se dosta dugo "Blokira" prodaja fabrike ulja "Dunavka" jer što bi to nekakvi Turci kupili i konkurisali nas a mi tako lepo zarađujemo na izvozu uljarica,ili u prevodu seljaku otmemo a da dobro prodamo uvek umemo.

5. Imate neprijatelje? i to ovakve "naucnike"? to samo znaci da ste nekad nesto odlicno uradili! Iza Ivane i njene ekipe su rezultati koji su pokrenuli poljoprivredu. Uradite bolje od nje ako znate i mozete.

6. Tekst nije bez osnova, ali je više kabinetski pamflet nego rad nastao iz prakse. Struka i nauka, nikad nisu ništa praktično uradile pa ne bi ni ovog puta, pa makar im dali sve što traže. Takva je vrsta ljudi koja radi u nauci i koje nazivamo stručnjaci. Zakup zemlje u Vojvodini je preko 250 eur/ha, a cena zemljišta je do 10.0000 eur/ha.
   Problem lokalnih samouprava su uprave koje sede u njima i koje daju u zakup zemljište ljudima/firmama koje nisu platile zakup iz prethodnih godina.
   Autor nije u pravu kada kaže da trgovci najviše zarađuju, profit je pre svega kod lokalnih firmi koje daju inpute poljoprivrednicima, mada, mora se uzeti u obzir činjenica da te firme snose i najveći rizik naplate potraživanja.
   Paori su krivi što misle da znaju sa novcem a realno su neobrazovani po tom pitanju. Državu i lokalne samouprave nije briga za rezultate svog rada i nenamensko trošenje sredstava.
   Zaključak: tu smo gde smo, tako nam je kako nam je. Postoji rešenje zaključano u nekoj fioci.