Foto: Slađana Novosel/DanasBošnjaci su samo dvedesetih godina, u najvećem broju, bili okupljeni oko jedne političke ideje.
Bilo je to okupljanje oko SDA Sandžaka, koja je tada bila svebošnjački pokret u ovom delu Srbije.
Razmimoilaženja su počela nakon nekoliko godina, a ubrzanja su počela da dobijaju od polovine devedesetih.
Najbliži saradnici, do tada, neprikosnovenog bošnjačkog lidera Sulejmana Ugljanina, počeli su da odlaze i formiraju svoje političke partije.
Tada su izbori u Sandžaku, posebno u Novom Pazaru, bili događaji visokog rizika.
Bili su praćeni sukobima pristalica novoproklamovanih političkih opcija, pucanjima, ranjavanjima, gubicima ljudskih života.
Podele u bošnjačkom korpusu bile su sve dublje i vidljivije.
Vidljivost je postala veća kada je došlo do podela u Islamskoj zajednici (IZ) u Srbiji, u koje je i politika umešala prste.
Neoprostivi grehovi podele organizacije muslimana, prelivali su se na velike bošnjačke partije i glasačko telo.
Tri velike partije, Sandžačka demokratska partija (SDP), Stranka pravde i pomirenja (SPP) i SDA Sandžaka, u nekoliko poslednjih izbornih ciklusa, pominju pomirenje i stvaranje neophodnog jedinstva među Bošnjacima.
Svaka je sebi namenila lidersku poziciju u nacionalnom korpusu i ima svoje uslove za „konačno stvaranje jedinstva na dobrobit naroda“.
Kroz puna usta demokratije i jedinstva, promiču etikete kriminalaca, korupcionaša, lopova, nedomaćina, nesposobnjakovića, izdajnika nacionalnih interesa…
Sabiranje izborni rezultata, i za Bošnjačko nacionalno veće (BNV) i za formiranje stabilnih skupštinskih većina, ima posebnu računicu.
Oni sa manje osvojenih mandata, iz „plusiraju“ se i dobiju, taman, onoliko koliko im treba da zavladaju. Većina ostaje u opoziciji kad može.
U tako sabranoj većini stvari se događaju po onoj narodnoj „Ko je jači, on tlači“.
Ispostave se zahtevi za najvažnije funkcije, uslovi se raskidanjem koalicija ili njihovim zadržavanjem, a sve „u cilju stvaranja jedinstva i konačnog stavljanja tačke na podele među bošnjačkim narodom“.
Za ne prihvatanje uslova, lako se krivica prebacuje na onoga ko neće i taj nosi teret za neostvareno jedinstvo.
„Pravi momenat“ za pomirenje se prenosi od izbora do izbora i nikako da se ostvari. Priča o pomirenju se klacka više od dve decenije.
Politički oponenti svaljuju krivice jedni na druge i uz put kače medije, koji su nekad profesionalni, a nekada „po narudžbini drže u mraku“ one što bi da budu prisutni kad i koliko hoće i da beleže sve „krupne optužujuće reči“ na koje bi trebalo da padnu potencijalni birači.
Ni poslednji izbori, posebno, lokalni u Novom Pazaru, nisu bili lišeni repriziranih priča.
Najjači, najsposbniji, najpošteniji, najdemokratičniji, najstabilniji, najpravedniji… ljuljuškaju se i čekaju svoje vreme vlasti, da pokažu neistomišljenicima „ko su, kad se njihova bude jela“.
Dok se nagađaju i pogađaju, narod im se guši u siromaštvu, u lokalne samouprave nikako da stignu direktne investicije i nova radna mesta, moderne saobraćajnice, pristalice su im, po prosečnim mesečnim primanjima, na začelju republičke lestvice, a stopa nezaposlenosti iznad 50 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
