Pretposlednji dan prošle godine doneo je očekivanu smenu na čelu Generalštaba Vojske Srbije. Sukob između generala Zdravka Ponoša i ministra odbrane Dragana Šutanovca tinjao je mesecima. Poslednjih nedelja bilo je jasno da je posredi više od ličnog nesporazuma koji se može izgladiti. Predsednik Boris Tadićmorao je da preseče i nije imao prostora za nedoumice: Ustav nedvosmisleno određuje odnose između političke vlasti i vojske.
U odnosima između čelnih ličnosti Ministarstva odbrane i Generalštaba ne sme biti mesta ni za lične netrpeljivosti, još manje za koncepcijska neslaganja. I da je stoput bio u pravu, general je izabrao pogrešan put da to dokazuje.
U javnosti je izrečeno mnogo pohvala o delovanju i ličnosti generala Ponoša. O njemu su biranim rečima govorili i stranci. Posle Kadijevića, Adžića, Panića, Ojdanića ili Pavkovića, Ponoš jeste delovao kao oficir za novo vreme. Tim manje mu je dolikovalo da pređe preko linije koja razdvaja vojsku od civilne vlasti. Nakon što ga je smenio, Tadićje istakao da je on „jedan od najboljih oficira ne samo u našoj zemlji nego u ovom delu Evrope“. Možda i nije na predsedniku da upoređuje srpske i strane oficire, ali jeste bilo na njemu da obavesti javnost kako je odluku doneo „isključivo zbog kršenja vojnih pravila“. U demokratskoj Srbiji vojnicima mora biti jasno dokle sežu njihova prava, obaveze i ovlašćenja.
Mada niko od neposredno uključenih u sukob nije govorio o pobuni, javnost je shvatila da su posredi ozbiljna razmimoilaženja. Tadićkaže da teme koje je Ponoš pokrenuo „i dalje ostaju, one se tiču koncepcije reformi oružanih snaga“. Polazeći od toga, neki strani posmatrači procenjuju da bi smena načelnika Generalštaba mogla da uspori reformu snaga bezbednosti Srbije, pa čak i da je Tadićoslabio svoju poziciju uklanjanjem generala s kojim je dugo i blisko sarađivao. Ovo poslednje ne zvuči uverljivo. Takvo viđenje podrazumevalo bi da se reforma vojske i njeno podređivanje civilnim institucijama svodi na nekoliko čelnih ličnosti. Odnosno, da u kasarnama ima krugova koji bi da uspore reforme i vrate vojsci deo uloge koju je igrala u bivšoj Jugoslaviji i u Miloševićevo vreme. Takvih verovatno ima. Ponoš nije ostavljao utisak da je jedan od njih. Šta ga je onda navelo na sukob?
Smenjujući Ponoša, šef države poručio je kako vojsci tako i policiji i službama bezbednosti, da Srbija može biti demokratska, stabilna i sigurna za sve građane samo pod uslovom da svi poštuju pravila. Prava poruka za početak godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
