Poraz Dana pobede

Svi ponedeljkom u teretani ili na sportu, a utorkom na društvenim igrama. Zadovoljni sobom. Svi sredom već gubimo energiju za radne zadatke, četvrtkom podvaljujemo, a petkom ponovo prepuni volje, jer dolazi vikend i sve opet dobija smisao. Još jedino nedelja nosi neke obrise čoveka.

Poraženi su svi Dani pobede. Znate li, moji Vojo i Nikola, danas da ste pali za slobodu, kao što ste pali ’42, Vulin bi pozdravio vaše žrtve i rekao da ste pravi junaci. Bejahu li blaže vaše smrtne rane od ovih posmrtnih?

Ovde su svi fašisti i antifašisti, svi posvećeni borci za slobodu van radnog vremena i neparnim danima u nedelji, kao oni parni i neparni brojevi registarskih tablica.

A da vidite tek sveta moji Vojo i Nikola… Ogoliše se i ne skrivaju iza bilo čega, ponajmanje ideja. Javno su rekli: „Mi smo iskreni. Mi ne krijemo da postoji jedna jedina borba – borba za bogatstvo.“ A ljudi, razočarani već bezbroj puta, po prvi put znaju da imaju iskrene vođe, doduše iskreno zle i surove, ali iskrene, pa sada takve biraju.

Ne znam, moji Vojo i Nikola… Sve mi se s godinama čini da ste se svojom smrću „sakrili od svega što nama predstoji“, kako Matija Bećković reče za smrt Branka Ćopića i ako ima jedine pobede u svim našim poraženim danima pobede, to je ona pobeda što najbolji koji su padali za nas ne vide sve bezbrojne najgore, koji su nadživeli. Verujem jedino u male pobede u svojim malim životima, u velike, globalne, više ne verujem.

Učiniti svima oko sebe makar malo bolji život nego što bi on bio da nas nije. Pa neka odatle makar krene i neka nikada vaša uzvišena žrtva prepuna ljubavi i vere u boljeg čoveka ne bude uzaludna, neka se stidljivo opet zakotrlja:

Smrt fašizmu, sloboda narodu!

Autor je advokat iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.