Povampireni K-15

Sporazum o tome potpisali su pre neki dan ministar zdravlja Zlatibor Lončar i Branislav Malović, izvršni direktor za odnose sa državnim organima i organizacijama (!!???) Er Srbije. Ministar je naveo da je „dragocena pomoć društveno odgovornih kompanija, poput Er Srbije“. Izvršni direktor izjavio je tom prilikom da je kompanija i do sada bila društveno odgovorna i izlazila u susret zahtevima Ministarstva zdravlja. Sličan slučaj sporazuma nije zabeležen ni u jednoj ozbiljnoj zemlji gde je država vlasnik ili suvlasnik avio-kompanije.

Država Srbija manjinski je vlasnik avio-kompanije Er Srbija. Država Srbija, prema izveštajima o poslovanju koje objavljuje Agencija za privredne registre, uredno svake godine, od 2014. kad je kompanija osnovana, pokriva gubitke Er Srbije. Otuda se kao logično nameće pitanje šta je to „društveno odgovorno“ ponašanje kompanije čije gubitke pokriva država.

Novac za prevoz obolelih na lečenje u inostranstvu je iz državnog budžeta, pa je svejedno da li besplatan prevoz obezbeđuje Ministarstvo zdravlja ili Er Srbija. Uobičajeno je da društveno odgovorna kompanija iz svog profita finansira neki projekat koristan za društvenu zajednicu. Recimo, besplatan prevoz obolelih koji jedino mogu da se leče u inostranstvu. U konkretnom slučaju sporazuma Er Srbije i Ministarstva zdravlja radi se okreni-obrni o besplatnom prevozu koji plaća država.

To onda tako i treba reći, a ne „zavijati“ u populističke oblande.

Pokušaj s besplatnim prevozom bolesnika neodoljivo podseća na nekadašnju povlasticu prevoza poznatu kao K-15 koju su u vreme komunizma u Jugoslaviji koristili radni ljudi i građani za putovanje na godišnji odmor. Vlasnik legitimacije K-15 imao je popust 50 odsto na avionsku kartu i 75 odsto za prevoz svim drugim sredstvima (voz, autobus). K-15 izdavala je kadrovska služba preduzeća, a pečatirana je na železničkoj/autobuskoj stanici ili aerodromu pri kupovini karte. Socijalnim turizmom upravljali su Sindikat i samoupravne interesne zajednice (SIZ) za odmor i rekreaciju, a razlika u ceni karte pokrivana je iz budžetskog Saveznoga fonda za koji su radnici izdvajali 1,5 odsto svojih bruto ličnih dohodaka. Ta povlastica masovno je korišćena, a mediji su često otkrivali „deformacije“ u njenom korišćenju koje su zloupotrebljavali državni i partijski činovnici, što „kod nas radnika stvara nezadovoljstvo i neraspoloženje“.

Povodom društveno odgovorne odluke Er Srbije javila se grupa nezadovoljnih avio-pajtaša koji se tradicionalno okupljaju u kafani „Čubura“, tražeći sličan popust za sebe.

Inicijativa može biti i šira. Primera radi, po istom principu Er Srbija bi mogla da uvede K-15 za „naše“ poslanike u Parlamente, zatim za članove Glavnog odbora SNS-a, pa za kupce stanova u naselju „Beograd na vodi“, za penzionere iz Babušnice i sve građane koji tri puta prođu kroz novogodišnji tunel na beogradskom Obilićevom vencu.

Primer Er Srbije mogla bi da sledi i kompanija NIS u kojoj država, takođe, ima manjinsko vlasništvo pa da, na primer, „naši“ seljaci imaju besplatan dizel za traktor i kombajn a da porodice s tri članske karte SNS-a dobiju popust od 20 odsto na benzinskim stanicama NIS-a.

Autor je novinar