Poverljivi savetnik najveća novina za sudije 1Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV/MO

Etički odbor Visokog saveta sudstva je stalno radno telo Visokog saveta sudstva. Konstituisan je 15.10.2021. godine. Etički odbor ima sedam članova.

Za člana može biti imenovan sudija ili sudija u penziji koji je obavljao sudijsku funkciju najmanje 15 godina i koji nije disciplinski kažnjavan.

Za člana Etičkog odbora ne mogu biti imenovani predsednik suda, član Saveta i član stalnog radnog tela Saveta. Članove Etičkog odbora bira Visoki savet sudstva na osnovu javnog poziva za imenovanje, nakon sprovedenog postupka. Imenuju se na period od tri godine i mogu biti ponovo imenovani. Etički odbor ima predsednika i zamenika predsednika.

Etički odbor ima veoma važne nadležnosti i to da: prati poštovanje i primenu odredaba Etičkog kodeksa sudija i Etičkog kodeksa članova Visokog saveta sudstva, predlaže Savetu pokretanje postupka za izmene i dopune Etičkog kodeksa sudija i Etičkog kodeksa članova Visokog saveta sudstva, Pravilnika o radu Etičkog odbora i drugih akata Visokog saveta sudstva u vezi sa Etičkim kodeksom, daje načelna mišljenja o tome da li je određeno ponašanje sudije u skladu sa Etičkim kodeksom sudija, odnosno da li je ponašanje člana Saveta u skladu sa Etičkim kodeksom članova Visokog saveta sudstva.

Donosi i smernice za ponašanje sudija u skladu sa Etičkim kodeksom sudija, odnosno za ponašanje članova Saveta u skladu sa Etičkim kodeksom članova Visokog saveta sudstva, odlučuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda, imenuje jednog ili više poverljivih savetnika, preduzima aktivnosti u vezi sa edukacijom sudija i članova Saveta, odnosno pripremom programa obuke iz oblasti sudijske etike, učestvuje i prati realizaciju ovih obuka i drugo.
Među navedenim važnim nadležnostima, ovom prilikom ćemo posebno obratiti pažnju na načelna mišljenja, smernice i poverljivog savetnika, koji su od izuzetne važnosti kako za sudije i članove Visokog saveta sudstva, tako i za građane.

Poverljivi savetnik najveća novina za sudije 2
Foto: Privatna arhiva

Načelno mišljenje je mišljenje Etičkog odbora o tome da li bi određeno ponašanje sudija bilo u skladu sa Etičkim kodeksom sudija. Etički odbor to čini na sopstvenu inicijativu ili na osnovu inicijalnog akta koji može svako da podnese, a koji čak može biti i anoniman. Na ovaj način je pružena mogućnost svakome ko ima potrebe da podnese inicijativu Etičkom odboru za donošenje načelnog mišljenja.

Inicijativa za načelno mišljenje podnesi se Visokom savetu sudstva u pisanoj formi, u zatvorenoj koverti, sa naznakom „za Etički odbor“. Inicijativa mora da sadrži opis ponašanja sudije i okolnosti (situaciju) u kojima je ono ispoljeno.

Etički odbor će prvo odlučiti da li će uzeti u razmatranje inicijativu za načelno mišljenje, jer nije dužan da svaku uzme u razmatranje. Etički odbor neće uzeti u razmatranje inicijativu za načelno mišljenje kada nađe da je: nerazumljiva, da je očigledno da ponašanje sudije opisano u inicijativi nije u skladu sa Etičkim kodeksom a to je ponašanje sudije koje je zakonom propisano kao kažnjivo delo (krivično delo, prekršaj, disciplinski prekršaj ili drugo kažnjivo delo), da je očigledno da se radi o ponašanju koje nije relevantno za primenu Etičkog kodeksa i da postoji ranija odluka Etičkog odbora o istom pitanju.

Ukoliko prihvati inicijativu za načelno mišljenje, Etički odbor će dati načelno mišljenje koje sadrži: apstraktni opis situacije i ponašanje sudije navedene u inicijativi, mišljenje da li bi takvo ponašanje bilo u skladu sa Etičkim kodeksom uz navođenje principa i pravila Etičkog kodeksa koji se odnose na ponašanje sudije u navedenoj situaciji.

Značajno je naglasiti da Etički odbor nije istražni organ i nema istražna ovlašćenja. Ne utvrđuje činjenice niti proverava činjenične navode iz inicijalnih akata. To znači da ukoliko je u inicijativi za načelno mišljenje naveden konkretan događaj ili ponašanje konkretnog sudije, Etički odbor ne utvrđuje da li su ti događaji istiniti odnosno da li su se zaista i desili, ili da li je zaista određeni sudija ispoljio opisano ponašanje, ne vodi postupak, niti traži izjašnjenje sudije na koga se inicijativa odnosi.

Etički odbor razmatra da li bi opisano ponašanje sudije u načelu bilo u skladu sa Etičkim kodeksom. Stoga načelno mišljenje ne sadrži lične podatke podnosioca inicijative i sudije, ukoliko su navedeni u inicijativi, kao ni druge podatke iz kojih bi se mogao utvrditi njihov identitet, a članovi Etičkog odbora su dužni da ih čuvaju kao tajnu. Načelno mišljenje se dostavlja podnosiocu inicijative i objavljuje se na internet prezentaciji Visokog saveta sudstva.

Smernice Etički odbor donosi na sopstvenu inicijativu kada na osnovu praćenja poštovanja i primene Etičkog kodeksa smatra da je to od značaja za sprečavanje kršenja Etičkog kodeksa, edukaciju sudija i bliže tumačenje odredaba Etičkog kodeksa.

Smernicama Etički odbor ukazuje sudijama na koji način bi trebalo da se ponašaju u određenim situacijama. Stoga smernica sadrži: apstraktni opis situacije, principe i pravila ponašanja navedene u Etičkom kodeksu koji se odnose na opisanu situaciju i način na koji bi sudije trebalo da se ponašaju u opisanoj situaciji u skladu sa navedenim principima i pravilima.

Poverljivi savetnik je najveća novina za sudije. Sa njim sudije mogu da se posavetuju kada imaju nedoumicu u pogledu primene Etičkog kodeksa u konkretnim situacijama u kojima se nalaze. Poverljivog savetnika imenuje Etički odbor među svojim članovima.

Sudije obavljaju savetovanje sa poverljivim savetnikom tako što podnose zahtev za poverljivo savetovanje koji sadrži opis činjeničnog stanja, konkretnu situaciju, nedoumicu u vezi sa primenom Etičkog kodeksa, svoje ime i prezime i sud u kome obavljaju funkciju. Zahtev se može podneti i usmeno i pismenim putem i to u formi pismena, ali i elektronski. Postoje i poseban broj telefona i e-mail adresa objavljeni sa internet prezentaciji Visokog saveta sudstva putem kojih sudije mogu kontaktirati poverljivog savetnika.

Poverljivi savetnik će sudiji koji je podneo zahtev izneti svoje mišljenje o etičkom pitanju povodom koda je zatraženo savetovanje. Ovo mišljenje predstava lični stav poverljivog savetnika i nije obavezujuće za podnosioca zahteva. Prilikom davanja mišljenja poverljivi savetnik se rukovodi Etičkim kodeksom, usvojenim stavovima Etičkog odbora, kao i relevantnim dokumentima koji se odnose na standarde sudijske etike.

Etički odbor, kao što se vidi, nije telo represije, već je telo koje treba da pomogne sudijama da poštuju etičke principe, tako što će donositi načelna mišljenja da li bi određena ponašanja sudija bila u skladu sa Etičkim kodeksom sudija, smernice na koji način bi sudije trebalo da se ponašaju u određenim situacijama, preko poverljivog savetnika pomoći sudijama u razrešavanju konkretnih etičkih dilema, edukovati sudije i članove Visokog saveta sudstva da postupaju u skladu sa etičkim principima i pravilima ponašanja kako u vršenju njihovih dužnosti, javnom delovanju, tako i u privatnom životu, a sve u cilju podizanja ugleda pravosuđa i jačanja poverenja građana u rad sudija i sudova.

Savetnik ne daje mišljenje o etičkom pitanju

Poverljivi savetnik ne daje mišljenje o etičkom pitanju po kome se vodi postupak pred Etičkim odborom ili disciplinskim organom. Poverljivi savetnik svoje mišljenje daje najkasnije u roku od tri dana od kada je primio zahtev za poverljivo savetovanje. Dužan je da identitet podnosioca zahteva za poverljivo savetovanje i sve podatke u vezi poverljivog savetovanja čuva kao tajnu.

*Autorka je sudija Višeg suda u Negotinu i članica Upravnog odbora Društva sudija Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.