Znak za uzbunu: Čak i predsednici nekih sudova šire zablude o nadležnostima sudske vlasti

Kada o sudskoj vlasti govori profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu koji je i aktuelni predsednik Ustavnog suda, kada u razgovoru sa novinarima pokaže da ne zna za podelu vlasti i šta su nadležnosti sudske vlasti, ili se pravi da to ne zna, da ne zna ni da je Ustavom građanima garantovana sloboda izražavanja, to je znak za uzbunu.

To je poziv da se uradi sve što se može uraditi, da se taj profesor i predsednik Ustavnog suda mora usmeriti i distancirati od politike zbog funkcija koje obavlja, ili da bude razrešen zbog nedostojnosti. Možda nije kasno da se jasno kaže šta je nedozvoljeno i nenormalno i pokuša da se spreči takvo ponašanje.

Sudska vlast je nezavisna, nadležna je da štiti slobode i prava građana, da obezbeđuje ustavnost i zakonitost, da rešava sporove stranaka i da sudi prekršiocima zakona. Sudska vlast treba da obezbedi da se svi ponašaju u skladu sa zakonom, pa i oni koji donose zakone i koji ih primenjuju, nosioci funkcija zakonodavne i izvršne vlasti. Građani očekuju da sudije donose pravične odluke, da se zalažu i bore za vladavinu prava i za pravednije društvo, za pozitivne promene i za pravo koje će biti iznad svake političke vlasti.

Politička vlast teži da sudsku vlast stavi u podređen položaj i da je kontroliše, da je onemogući da vrši vlast i da se tako izbegne kontrola rada zakonodavne i izvršne vlasti, da može da radi nesmetano i nekontrolisano i da sebi obezbedi dug boravak na vlasti i nekažnjivost.

Sudija je izabrano lice, na javnoj je funkciji, zato je dužan da se pridržava propisa koji uređuju prava i obaveze funkcionera, pa zato ne sme javni interes da podredi privatnom.

Sudska vlast se često vezuje samo i jedino za presuđivanje, iako to nije i ne bi trebalo da bude tako. Zagovaranje ideje da se uloga sudije iscrpljuje u sudskim postupcima je politički stav. Cilj je da se sudije sputavaju u vršenju zadataka iz svoje nadležnosti, da se obeshrabruju da učestvuju u rešavanju društvenih problema i da se zastrašuju, jer se svako javno istupanje sudija, iznošenje kritičkog mišljenja smatra političkim delovanjem koje nije dozvoljeno i povlači razrešenje sudije.

Cilj je da budu pod kontrolom političke vlasti i da kontrolišu samo građane, a ne zakonitost rada izvršne i zakonodavne vlasti. Taj politički stav je u cilju negovanja i održavanja zabluda o tome da sudije imaju jedini zadatak da dele pravdu. On je potpuno netačan, pogrešan, opasan i predstavlja negiranje sudstva kao dela vlasti.

Kao svaki građanin, i sudija ima pravo da izrazi svoje mišljenje, da učestvuje u medijskim raspravama i da javno istupa. Sloboda izražavanja je pravo koje je Ustavom zagarantovano svim građanima.

Kao funkcioner sudija je dužan da radi u javnom interesu i u ime građana, da štiti prava građana i obezbeđuje ustavnost i zakonitost. Izborom na funkciju za sudiju postaju obavezna ograničenja koja su postavljena propisima.
Sloboda izražavanja sudija može da bude ograničena ako je propisana zakonom radi čuvanja autoriteta i nezavisnosti suda. Ustav zabranjuje sudijama članstvo u političkim strankama i političko delovanje, a zakon obavezuje sudije da u svakoj prilici održe poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost i da se pridržavaju etičkog kodeksa sudija. To su ograničenja slobode izražavanja koja se odnose na sudije.

„Političko delovanje“ i „izražavanje“ su neodređeni pojmovi. Svaka aktivnost koja se preduzima kako bi se uticalo na život jedne zajednice može se smatrati političkim delovanjem. Izražavanje je način ispoljavanja i iskazivanja neke ideje, a zamisli i stavovi se mogu izraziti i rečima i slikom, izražavaju se i pojavom i stavom, izražavaju se na razne načine.

Da li je sudija prekoračio prihvatljive granice slobode izražavanja s obzirom na funkciju koju vrši zavisi od okolnosti slučaja.

Sudije su obavezne da ukažu na probleme u sudstvu i funkcionisanju pravosuđa i da govore kada treba da se zaštiti vladavina prava. To je mišljenje i preporuka Konsultativnog veća evropskih sudija Saveta Evrope.

Nema normativnih ograničenja za sudiju da javno izrazi svoj stav, da govori i da se pojavi na protestnom skupu, ako to čini u dozvoljenom okviru, uz ograničenje da je lojalan Ustavu, zakonu, narodu i državi.

Sudska vlast se ne iscrpljuje suđenjima. Političari na vlasti zagovaraju takav stav i šire ga sa određenim ciljem. Sudska vlast do sada nije pokazala da o tome ima jedinstven stav. Sudije su podeljene na one koji znaju da sudska vlast sem suđenja ima i drugih nadležnosti i da joj je to dužnost, i na one koji to ne znaju ili se prave da ne znaju. Da li će biti uspostavljena sudska vlast koja vrši i druge funkcije iz svoje nadležnosti, koja radi na sprečavanju svake zloupotrebe moći, na tome da se obezbedi da nijedna institucija ne može da postane toliko moćna da uništi sistem, na zaštiti slobode za sve i na jednakosti pred zakonom, da radi u javnom interesu, zavisi od sudija, od političara, od građana koji svojim glasom govore kome će poveriti vlast. To zavisi od svakog od nas.

Autorka je bivša v.d. predsednica Vrhovnog suda Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.