foto FoNet Milica VučkovićNa prvi pogled mogli bismo reći – hvala Savetu Evrope (SE) i njihovom projektu da ove sedmice kroz četiri fokus grupe u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, razgovorima sa po dva predstavnika strukovnih udruženja, obrade teme: „Zakoni u oblasti pravosuđa usvojeni 2023. i njihova primena“, „Položaj sudija i javnih tužilaca“ i „Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST) kao tela“ i nakon toga sprovede istraživanje sa sudijama i tužiocima.
Oni bi, izgleda, da u međuvremenu urade ono što Ministarstvo pravde (MP) i Vlada Srbije nisu uradili, a morali su, pre donošenja poslednjih sistemskih zakona u pravosuđu tzv. Mrdićevih. Možda računaju i da bi im taj materijal dobrodošao i povodom hitnog mišljenje o ovim zakonima koje je A. Brnabić zatražila od njihovog stručno-savetodavnog tela – Venecijanske komisije (VK).
Možda i da opravdaju bar deo svojih izuzetno velikih novčanih i stručnih ulaganja, pre svega kroz projekat „Podrška reformi pravosuđa u Srbiji“. Nažalost, to nije moguće bez suočavanja sa stvarnošću i polaganja računa svih domaćih učesnika u ovom procesu.
Na sličan način je politička vlast, koristeći i zloupotrebljavajući autoritet i fondove EU, to činila 2017. kada je pokrenula takve razgovore, a u tajnosti je neimenovana radna grupa spremala Radni tekst Amandmana MP na Ustav. Nažalost, aktuelna vlast i sve druge bitne aktivosti prema pravosuđu sprovodi na takav način. Nedosledno, dvolično.
U tome su joj saveznici pojedina strukovna udruženja. Mrdić, narodni poslanik koji je formalni predlagač ovih zakona, je razotkrio njihov cilj rečima; „Nismo mogli dozvoliti da oni (TOK-S.Đ.) hapse ministre iz SNS, a planirali su da uhapse i predsednika Republike.“
Na sve strane traže se načini i argumenti, izgovori da se ne prihvati ocena i ne uradi ono što od samog početka domaća struka i profesija , pa i mnogi iz EU, tvrde i zahtevaju – izuzetno problematične izmene sistemskih pravosudnih zakona – nije trebalo donositi. Treba ih odmah i u celini staviti van snage, da bi se u redovnoj zakonskoj proceduri, uz predviđeno učešće organa pravosuđa i na način predviđen zakonom – mogle u budućnosti eventualno preispitati.
Umesto da nakon donošenja Akta o promeni Ustava i novih pravosudnih zakona, kako je na završnoj Konferenciji ovog projekta „Ustavni amandmani – novi zakoni – kao efikasnijoj implementaciji“ februara 2023. obećala predsednica Vrhovnog suda Jasmina Vasović („od nas, sudija, najviše zavisi obezbeđenje nezavisnosti sudske vlasti“), pravosuđe preuzme punu inicijativu i odgovornost u ovoj oblasti, sve više su se otkrivale nedoslednosti i prepreke.
To je sve vreme vešto prikrivano direktnom i netransparentnom saradnjom MP sa VK, njenom na početku datom ocenom da se od početka ovaj proces ocenjuje kao vrlo transparentan i inkluzivan i javnim ocenama čelnika MP da su sva mišljenja VK apsolutno pozitivna..
To je verovatno jedan od osnovnih razloga zašto se pravosuđe, i pored izmena svih odredaba u Ustavu i novih zakona, vrlo brzo vratilo u kolotečinu diktata izvršno-političke vlasti, uključujući i tendenciozan izbor istaknutih pravnika – članova ovih saveta. Najvažnije je bilo verbalno podržavati i simulirati promene, a u praksi raditi po starom. To se ogolilo i pokazalo u pravom svetlu kada je trebalo da se procesuiraju slučajevi kriminala i visoke korupcija povezanih sa vlašću.
Formirala se posebna skupina javnih tužilaca i sudija na funkcijama, posebno u Beogradu i Novom Sadu, koji su pre spremni da postupe po javnim nalozima predsednika Republike i njegovih medijskih glasnogovornika, nego po zakletvi, normi i duhu Ustava i zakona. Oni od 2018. poseduju i svoju vladinu-nevladinu strukovnu organizaciju koja se zove „Udruženje sudija i tužilaca – UST“.
S druge strane, čini se da bi pojedina sudska i tužilačka strukovna udruženja kroz učešće svih postojećih strukovnih udruženja i zajednica u ovom poslu pod pokroviteljstvom SE, želela da u toku aktuelnih izuzetno turbulentnih društveno-političkih i pravosudnih događanja (na granici fizičkih sukoba i grubog kršenja zagarantovanih ljudskih prava) potvrde svoj legitimitet i komunikaciju prema svojoj pravosudnoj bazi, te dobiji podršku za svoje dalje delovanje i uticaj.
Ovo se pre svega odnosi na Društvo sudija Srbije – DSS i Forum sudija, a nakon više od godina dana gotovo potpunog ćutanja o svim aktuelnim i akutnim problemima i incidentima u pravosuđu i povodom pravosuđa. To je verovatno i u vezi i sa neuspehom kandidatura funkcionera ovog udruženja za članove VSS-a.
Problem je u tome što najstarije i ranije reprezentativno i respektabilno udruženje – DSS , duže od godinu dana ignoriše delovanje društveno najaktivnije sudije i tužioce iz neformalne strukovne zajednice više stotina sudija i tužilaca „Odbrana struke“. DSS nije ništa učinila da se podrže nezavisni kandidati koje je podržala „Odbrana struke“, nego su doprineli rasipanju glasova i izboru pomenute kandidatkinje koju su podržali UST i izvršno-politička vlast (!?).
Odmah posle istorijskog, velikog Marša za pravosuđe (21.2) koji je ignorisala, DSS je održala Tribinu „O kulturi dijaloga – povodom pravosudnih zakona.“ Niko drugi, osim predsednice UTS L. Komlen Nikolić i tri članice DSS-a, nije na tom skupu kao izlagač predstavljao sudije, tužioce ili advokate. Oni sa drugačijim viđenjima nisu ni pozvani na skup. Na isti način su sačinjene sugestije i predlozi izmena povodom pomenutih zakona, koje su upućene Venecijanskoj komisiji (VK). Kao da se svi ostali iz strukovnih zajednica i NVO, pa i zvaničnici organa pravosuđa – VST, VSS – ništa ne pitaju, a samo DSS i UST imaju pun legalitet i legitimitet !?
Vrh rukovodstva DSS želi da se ponovo nametne kao navodno istaknuti nosilac svih tzv. reformskih procesa u pravosuđu Srbije, iako to već odavno nije, posebno u poslednjih pet godina. Postoji i zvanična inicijativa većeg broja članova DSS za sazivanjem vanredne Skupštine ovog strukovnog udruženja i glasanja o poverenju rukovodstvu, a nakon ostavke dve članice UO DSS.
Zbog svega iznetog, nezavisna i neformalna zajednica sudija i tužilaca „Odbrana struke“, iako je od organizacije koja sprovodi ovaj projekat, navodno pozvana kroz istaknute pojedince, verovatno neće učestvovati u pomenutim razgovorim i aktivnostima , iako su u njenom članstvu skoro svi javno aktivni sudije i tužioci, ali i najveći autoriteti pravosuđa.
Ukoliko bi drugačije postupili, strukture koje su potpuno ignorisale promene u društvu i zahteve nezadovoljnih građana i studenata upućene pravosuđu ili su čak ušle u direktnu interesnu saradnju ili kolaboraciju sa autoritarnim režimom, mogle bi nas već sutra – možda i sa pravom – optužiti da smo i mi to isto činili!
Autor je sudija u penziji i bivši član VSS-a, član zajednice „Odbrana struke“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
