Premijeru, šta je sa lopovima iz sadašnjosti?

Najpre je SNS jednoglasno izabrala Aleksandra Vučića za svog predstavnika na predstojećim izborima za predsednika Srbije, a samo dan kasnije njihov osnivač i aktuelni predsednik države Tomislav Nikolić zatražio je da se poštuje dogovor iz 2012, da mu se vrati mesto predsednika stranke i dodeli funkcija premijera Vlade. U protivnom, zapretio je Nikolić, kandidovaću se za drugi mandat predsednika. I Vučić i Nikolić kažu da sve to ne čine zbog sebe, nego iz ljubavi prema Srbiji. Takvim „ljubavnim zanosima“ jesu izmamili ovacije svojih „obožavalaca“, ali su i mnoge građane Srbije trgli iz apatije u koju su zapali gledajući već pet godina kako taj „moćan“ politički dvojac uništava Ustavom određen politički sistem i Srbiju pretvara u svoju prčiju. Da će ti silni izlivi ljubavi prema Srbiji imati sasvim suprotan efekat u građanstvu, shvatio sam posle telefonskog poziva jednog mog apolitičnog prijatelja, i to usred premijerovog sataraš ekspozea na Glavnom odboru stranke.

Sa kojim pravom taj čovek vređa sve nas koji smo 2000. najpre milionima glasova a potom i protestima skinuli sa vlasti njega i njegove političke idole Miloševića, Šešelja, Nikolića… Za njega smo svi mi prošlost, umesto da on to bude za nas. Svi smo lopovi jer smo na vlast doveli, kako kaže, „žute pljačkaše“. Pa kad je tako pošten i uzoran građanin, kakvim se predstavlja, zašto te silne lopove i pljačkaše njegova vlast nije hapsila i osuđivala? I šta je sa onima koji su takođe činili prethodnu vlast a danas su saradnici i koalicioni partneri premijera: Ivica Dačić i njegov SPS, i Palma Marković (Jedinstvena Srbija) i Rasim LJajić, Velja Ilić, Mlađan Dinkić, da pomenem samo neke iz prvog ešalona bivših i sadašnjih vlastodržaca. Da li su i oni lopovi? Aleksandar Vučić zaboravlja da ima podršku samo jedne četvrtine građana naše zemlje jer je na prošlim izborima dobio 50% od približno isto toliko izašlih birača. I nema pravo da vređa one koji ne misle kao on. Sve je to u jednom dahu izgovorio moj apolitični prijatelj, tražeći da to i objavim.

Ne dam da se Srbija vrati u prošlost. Ne dam da Srbijom ponovo haraju lopovi iz prošlosti, grmi sa stranačke govornice Vučić uz ovacije „obožavalaca“. Cinik bi najpre konstatovao: „Srbija se sa vama već vratila u prošlost…“, a zatim bi pitao – „… a šta je sa lopovima iz sadašnjosti“. Na njegovu i njihovu žalost prošlost je nepromenljiva ljudska dimenzija.

I dok se politički „otac i sin“ nadmeću ko više voli Srbiju, pevajući: „Sve bilo je muzika u ljubavi sa njom“, u ime onih koji su na rubu očaja, podsećam na nekoliko najbitnijih stvari koje se ne smeju zaboraviti prilikom narednog glasanja.

U svakoj vlasti u Srbiji bilo je i biće ubuduće lopova, ali nijedna vlast do Vučićeve nije građanima ukrala 20 odsto Ustavom i zakonom zagarantovanih penzija. Nijedna vlast takođe nije građane pljačkala enormnim računima za struju. Nijedna nije za gradonačelnika Beograda držala čoveka ogrezlog u kršenje zakona, niti je i jedna rušila gradske kvartove kao ova Savamalu. Nijedna vlast od Miloševićeve nije se hvalila da je smanjila kriminal, dok se pred našim očima maltene svakodnevno vrše likvidacije i vrše obračuni. Jedino pod njegovom vlašću kažnjeni narko-dileri ne idu u zatvor.

Sve je to međutim minorna stvar u odnosu na štetu koju su učinili čitavom društvu vraćajući ga u pretpolitičko doba plemenskih zajednica. Jer interesne grupe („Služba“ pre svih) koje vladaju društvom i u koje spadaju i političke partije nisu ništa drugo nego plemena koja imaju svoje poglavice. Te poglavice vode društvo tako što se o svemu dogovaraju a odgovaraju samo i jedino vrhovnom poglavici. Ne postoji parlament, ne postoji vlada, nema nezavisne sudske vlasti, da medije i ne pominjemo. Vrhovni politički poglavica u današnjoj Srbiji odlučuje o svemu: od statusa Kosova do statusa Crvene zvezde, od rušenja Savamale do rušenja helikoptera. Tipičan primer kako interesne grupe njegovih partijskih koalicija vladaju društvenim dobrima bez ikakve odgovornosti jesu sva javna preduzeća kao i nekadašnji opštenarodni kolektivi fudbalski klubovi Zvezda i Partizan.

I pored svega toga, sudbina Srbije nije u njegovim nego u rukama nas građana Srbije. Uslov je da bar 30 odsto građana koji apstiniraju od 2000. godine ovoga puta izađu na izbore, imajući na umu reči Ramba Amadeusa: „Bio si dno i činio si zlo… A sada bi da zaboravimo na to.“

Autor je urednik emisije „Sportska galaksija“