voja radovanovic

– Poštovane kolege…dame i gospodo…- započeo sam svoje izlaganje – jasno je da se naš grad ubrzano razvija, raste, napreduje… jače, brže, bolje, i da za ovaj odgovoran posao imamo podršku naših građana. Ni najveći naši kritičari ne mogu da pronađu bar jednu ulicu koja nije raskopana, koja se ne rekonstruiše, što je dokaz da smo ovom poslu prišli sveobuhvatno, temeljno i da nismo nikog zapostavili. Ali neodgovorna i bahata opozicija, Jeremić, Đilas i Obradović (koji su odavno…izvinite na izrazu prdnuli u čabar)…znači sva petorica nam zameraju što je sve raskopano, što je otežan saobraćaj, što bušilice neprestano proizvode buku, pa se i danju i noću čuje…trrrr…trr…trt…E pa gospodo iz opozicije, dok je obnova nema odmora. Da ste vi na vlasti, ne bi vam smetalo to…trrr…trt…trt…trt…ali pošto niste, vama sve smeta pa i to trrr…trt…trt…Mi vam sa ovog mesta poručujemo, dokle god mi budemo brinuli o našim sugrađanima, još dugo će se čuti…trt…trt…trt…-

U tom trenutku sam primetio da me neko gura laktom i da mi šapuće na uvo…

– Kolega…ako već spavate na Glavnom odboru naše stranke dok predsednik već šesti sat drži svoj istorijski govor…ne morate i da ispuštate gasove…

I tako…ni sanjao nisam da će me prisluškivati najbliže stranačke kolege.

Ime i adresa poznati onima što su me prisluškivali

Povezani tekstovi