Putinova renesansa 1Foto: Luca Marziale / Danas

Zakonodavne promene u Rusiji tokom prošle i ove godine toliko su duboke i pozamašne da bi se moglo reći da ruski režim prolazi kroz renesansu.

Situacija je jasna – ili ste prorežimski ili antirežimski, to jeste kriminalac, ekstremista.

Resetovan je sat predsedničkih mandata, uhapšen lider opozicije Aleksej Navaljni a njegova organizacija proglašena ekstremističkom, usvojena lavina novih represivnih mera što upućuje da su se mehanizmi političkog sistema u Rusiji dramatično promenili.

Ne čude onda rezultati nedavnog istraživanja ruske organizacije Golos, nezavisnog izbornog posmatrača, koji pokazuju da je najmanje devet miliona Rusa ili osam odsto stanovništva lišeno pasivnog biračkog prava i pre nego što su ruski poslanici proletos pooštrili izborne zakone i isključili članove pokreta Navaljnog.

„Formalno, postojeće izborno zakonodavstvo je već represivnije od sovjetskih zakona u pogledu lišavanja pasivnog biračkog prava i broja osoba pogođenih tim ograničenja“, saopštio je Golos.

Dodaju da je pravi cilj filtriranje kandidata koji nisu prihvatljivi trenutnoj vlasti, navodeći da je samo tokom prošle godine u parlamentu usvojeno 50 zakona kojima se obespravljuju potencijalni kandidati.

„Jedina razlika u odnosu na sovjetski period“, kako je kazao Danasu politikolog Boris Varga, jeste u tome da „ne postoji alternativni politički režim koji bi mogao da ga zameni“, a rusko društvo, ističe, nije spremno na novi eksperiment sa otvaranjem i demokratijom u kome je bilo devedesetih godina prošlog veka.

„Znači, tvrda ruka, ali koja manje bije“, ocenio je Varga.

Do 2020. postojala je jasna podela između polja „unutar sistema“ – nominalna opozicija koja u stvarnosti igra po pravilima Kremlja i polja „nesistemskog“ (stvarna opozicija).

Dok je pre politička represija bila ciljana i koordinisana, sada je, kažu, počela da se primenjuje masovno i neselektivno.

Koncept protesta tumači se u njegovom najširem smislu: to nije samo izlazak na ulice, već postovi, „lajkovi“, retvitovi na društvenim mrežama, i bilo kakva kritika režima i njegovih vrednosti koji se doživljavaju kao antirežimske akcije.

Zato treba slomiti svaki tračak otpora i potpuno „očistiti političku arenu“.

Na nedavnom Kongresu Jedinstvene Rusije uoči parlamentarnih izbora u septembru, Vladimir Putin je pozvao na mobilizaciju stranke ne bi li, kako je rečeno, oživeo „mašinu za pobedu“.

Predsednik Putin, koji se davno ogradio od rutinskih poslova, pretvorio se u ikonu.

Ocene su da više čuva sistem nego što ga razvija.

Pitanja naslednika i promena sporna su jer se sistem očito priprema za duži period očuvanja strogih propisa o političkom ponašanju, ignorisanjem ideje demokratije, hapšenjem neistomišljenika po starom KGB maniru.

Ukoliko Putin nastavi da vlada i nakon 2024, kada praktično kreće ispočetka sa mandatima, imaće šansu da nadmaši Josifa Staljina, koji je vladao 29 godina.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Putinova renesansa”

  1. Proglasis Putina za kralja i ustedih pare koje bi potrosio na izbore…uzgred to bi bio Putinov doprinos ruskim finansijama!

  2. Да није Путина планета земља би цветала.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.