Sandžački postizborni mozaik

Dati jednostavan odgovor na ovo pitanje nije nimalo lak zadatak. Jer, region već decenijama zbog svojih specifičnosti predstavlja jedan od najizazovnijih i za ozbiljnu analizu najzahtevnijih političkih prostora u Srbiji. Stvari nikada nisu onakve kakvima se čine na prvi pogled.

Nakon izbora 2016. godine, moglo se tvrditi da, posmatrajući rezultate tri najveće političke partije koje računaju na podršku u bošnjačkoj zajednici, nema pobednika niti poraženih. Svi su mogli da budu zadovoljni i da sebe, na određeni način, proglašavaju pobednicima.

To je, naravno, kasnije i realizovano kroz različite oblike njihovog učešća u vlasti. Izbori održani u nedelju doneli su, međutim, određene promene, pre svega na lokalnom nivou i, logično, donekle drugačije raspoloženje u tabore političkih partija.

Ponajviše razloga za zadovoljstvo nakon izbora svakako ima Rasim Ljajić i njegova SDPS/SDP. Na republičkom nivou, zahvaljujući ubedljivoj pobedi i čvrstom zagrljaju sa Srpskom naprednom strankom, ova će (grupacija) partija zadržati svoje ranije pozicije.

Posmatrano u kontekstu lokalnih izbora, Novi Pazar je „odbranjen“, u Prijepolju je ostvaren dobar rezultat i nakon promena u vrhu lokalnog SNS-a sve više se pominje povratak na vlast, dok u Tutinu i Sjenici i sa nešto lošijim rezultatom postoji mogućnost ostanka na vlasti ukoliko se nastavi partnerstvo sa SDA Sandžaka. Sve u svemu, žestoka kampanja koja je vođena još od kraja prošle godine dala je rezultate.

Na drugoj strani, uprkos isto tako snažnoj i geografski i tematski široko vođenoj kampanji predsednik Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić svojim izbornim rezultatima može biti samo delimično zadovoljan. Naime, rezultat na parlamentarnim izborima je ponovljen i to može biti razlogom za slavlje.

Ipak, lokalni izbori, naročito oni u Novom Pazaru, nisu ispunili očekivanja koja su negovana nakon dobrog rezultata ostvarenog na izborima za Bošnjačko nacionalno vijeće 2018. godine.

Ovde se potvrdilo da ljudi različito reaguju na različite vrste izbor. Ukoliko SPP ostane izvan vlasti u Prijepolju i tako izgubi svoje do sada najjače uporište i ukoliko određeni napredak koji je postignut na izborima u Tutinu i Sjenici ne bude kapitalizovan ulaskom u vlast,

SPP može, zbog svog evidentno slabijeg „koalicionog potencijala“, postati tragičarom lokalnih izbora. Biće to signal da nešto definitivno treba menjati u pristupu budućem političkom delovanju.

Konačno, u SDA Sandžaka se izborna tišina produžila u postizbornu. Unutarstranačka trvenja i napuštanje ili izbacivanje iz stranke nekoliko viđenijih ljudi u Tutinu, borba među mlađim funkcionerima za prevlast u stranci i „neažurirana“ programska platforma sa kojom se izašlo pred birače u kampanji od svega 20-ak dana samo su neki od razloga da ova stranka zabeleži lošiji rezultat u odnosu na 2016. godinu ne samo u Novom Pazaru, već i u Tutinu i Sjenici. A stari-novi rezultat od dva poslanika u republičkom parlamentu ne može da „ispegla“ činjenicu da je u Tutinu, posle više od dve decenije, iz ruku ispuštena mogućnost samostalnog formiranja lokalne vlasti.

Sandžački postizborni mozaik, osim pregleda i komentara rezultata najvećih političkih partija, zaslužuje da bude dopunjen sa još nekoliko važnih delova.

Prvo, izborna kampanja i izbori nisu bili normalni. Sprovedeni su u okolnostima epidemije i sa izuzetno visokom mogućnošću ugrožavanja zdravlja građana. Rezultate toga tek ćemo videti.

Drugo, još jedna prilika za veći aktivizam građana i, eventualno, stvaranje neke nove i kredibilne političke alternative postojećim „igračima“ je propuštena. I treće, godinama politički, ali i život uopšte,

u Sandžaku zavisi od odnosa moći i dogovora lokalnih i vladajućih partija u Beogradu. Kako će ti odnosi izgledati i koliki prostor i kakvu ulogu će manjinske stranke imati u okolnostima praktičnog nestanka demokratije u ovom trenutku je nemoguće predvideti.

Autor je koordinator u NVO Akademska inicijativa „Forum 10“