„Satanistička“ panika zbog Lavine na Pesmi Evrovizije

Simbolika mača koji gori, poput žara ljubavi i odanosti, počinje da se posmatra kao skrnavljenje vere i bogohuljenje. Pa da li ste vi normalni? Da li je moguće da se mora sve posmatrati kroz prizmu vere? Opustite se nekad. Dodirnite travu. Udahnite duboko. I upoznajte svoju veru malo bolje. Zbog toga još uvek postoje verski lapsusi, gde se dan danas obrnuti krst, odnosno Sveti Petrov krst, posmatra kao simbol satanizma. Sramotno, znam.

Još veća sramota je što su muzičari, koji su odeveni u crnu kožnu odeću i našminkani ajlajnerom, ozloglašeni kao satanisti od strane kvazi-kritičara sa društvenih mreža. Verovatno nikada nisu videli Dejvida Bouvija, Alisa Kupera, Roberta Smita, bend Kiss, ili glem rok eru prošlog veka. Ili samo žele da je zaborave? Očekivao bih ovakav način razmišljanja od 92-godišnje Avijonke iz Donjeg Dragutinca, koja ceo život gleda isti nakaradno sadržaj. Ali ne i od generacija koje su ove ere bukvalno proživele tokom svoje mladosti, i kojima na tome iskreno zavidim.

Satanistička panika u SAD-u krajem XX veka je pokazala kako se lakoverni, neinformisani i verski neobrazovani ljudi mogu uplesti u medijsko klupko. Televizijski programi koji guraju narative o devijantnostima društva. Novinari koji versku subjektivnost koriste kao argumentaciju istine. Napad na brojne muzičare iz te ere poput Roba Halforda, Ozija Ozborna i sličnih. Ali to vreme je prošlo, zar ne?

Dobrodošli u XXI vek u Srbiji. Metal bend Lavina iz Niša pobedi na PZE. Estetika i muzika je alternativna. Reakcija na to je jeziva. I ne, to ne mislim na ljude koji su bili ogorčeni što njihov favorit nije pobedio. Mislim na one ratnike za tastaturama, čija prva sledeća rečenica počinje sa „satanisti“. Kreće blaćenje muzičara. Tabloidi pune svoje salaše klikovima. Subverzija umetnosti, a naglašavanje nepostojećih elemenata. Mač gori = pale krst. Nose crno = sektaši. Dere se = priziva Lucifera. Verski brejnrot. Da li bi rekli isto za Lordi, koji je pobedio godinu dana pre Marije Šerifović? Verovatno bi, jer nije po njihovom ukusu. A o ukusima očigledno ne treba raspravljati, pogotovu ako se svode na logičke greške i etikete, samo zato što vam se nešto ne sviđa. Okej, ne volite groul, ali kakve to veze ima sa Sotonom? Je l’ ga je naučila da tako peva? Slušate li nekad sebe kako zvučite?

Srbija je uvek bila nacija dušebrižnika. Svako je sveznajući narator, ali istovremeno i nepoverljivi. Istovremeno se izgubio istraživački duh čoveka. Odmah se donose zaključci, jer ono što se ne razume mora biti zlo.

Pozabavite se malo estetikom, ali ne samo ličnom. Prihvatite različitosti. Ta grana filozofije nije baš crno-bela, već ima slojeve, kao Quatro sladoled. Možeš da preskočiš onu četvrtinu koja ti se ne sviđa. Zato je i lepota u očima posmatrača. Od Davinčijevog maestralnog portreta Mona Lize, pa čak i do Bejkonovog prikaza Pape Inoćentija X. Estetika alternativnih subkultura se koristi kao bunt protiv sistema koji nameće status kvo. Ništa novo nisam rekao. Zato se zabranjena muzika Zapadne kulture švercovala po SSSR-u na rendgen snimcima.

Vratimo se na alternativce. Gotičari stereotipno izgledaju kao ekshumirano viktorijansko groblje. Metalci i rokeri stereotipno izgledaju kao bajkeri, sa kožnim jaknama ili teksas prslucima. Ali ne moraju. Mogu izgledati kao tvoj kolega Slaviša u odelu i kravati.

Vera ne sme biti korišćena kao mehanizam represije umetničke slobode. To je cenzura. A neki gostujući umetnici su to i doživeli u Srbiji. Kantautorku Emu Rut Randl su uznemiravali na granici zbog dizajna njenog promo materijala, u kom je njen portret isprskan krvlju. Vidi se da nikada nisu gledali film Keri. Poljski bend Baćuška, koji kombinuje pravoslavne elemente sa blek metalom je doživeo slično. Određeni članovi SPC-a su ozloglasili bend, a nisu im ni pročitali tekstove, već ocenili estetiku. Neki verski fanatici su pretili organizatorima i članovima benda dok nisu otkazali koncert. Je l’ to ta hrišćanska toplina o kojoj se govori? Zaboravljaju se nekad te zapovesti u koje se određeni kunu, a i u činjenicu da je Srbija sekularna država.

Slušajte muziku i slušajte je glasno. Bunt je umetnost i umetnost je bunt. Status kvo se uvek mora preispitati.

Autor je doktorand na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Niš moj grad: Pad grane na sugrađanku upozorenje da je održavanje zelenila i bezbednosno pitanje

KLS kaznio trenera Spartaka Jovanovića zbog dukserice na konferenciji za medije

Filozofski fakultet u Nišu traži od zaposlenih da se izjasne o prelasku na Fakultet srpskih studija

Festival uličnih svirača u Nišu: Izvođači iz Srbije i inostranstva