Photo: M.M./ATAImages„Ti i ja, Slavija, studenti pobeđuju“ nije više „poziv“ već je vrednosno određenje, mesto na kome studenti i građani – čitav narod – zajedno koračaju ka slobodi.
Šta svi ovi ljudi zajedno predstavljaju? Dostojanstvo. Piko dela Mirandola navodi da „posebnost čoveka sastoji se upravo u tome što čovek ne ispunjava naprosto unapred predodređenu ulogu“, već „čovek bira svoju sopstvenu sudbinu… data mu je sposobnost da sebe oblikuje saobrazno onim mogućnostima koje nisu dostupne drugim bićima“. Ovo je odlika čoveka koji ima slobodnu volju i sposobnost samooblikovanja, tj. stvaranja samog sebe. Studenti sa svojim aktivnostima, razotkrivanjem istine i energijom otvorili su nam mogućnost da biramo put slobode i pravde. Na Slaviji su saopštili smernice za izgradnju novog društva. Pokazali su nam put, dotakli su nam srce i um, a gde je misao tu se rađa sloboda.
Kako to studenti čine? Može se reći da to rade prilično jednostavno: objave da će pešačiti, trčati ili voziti bicikl kroz to i to mesto, a tamo ih dočekuju raširenih ruku. Parče gibanice, voćka, a sa druge strane osmeh. Gle, u vazduhu i među ljudima pojavi se neka radost, radost koja budi vitalnost, pokret, saosećanje, ljudskost u pravom smislu te reči. Da li je to samo radost? Zašto meni igra srce? Ne igra samo zato što sam profesor i što su tu i moji studenti kojima predajem, radost je jača i veća, jer su studenti privukli čitav narod.
Ljupka osoba je neko ko ne čini samo ono što je ispravno, već to čini bez ikakve unutrašnje borbe ili bolnog procesa odlučivanja. Ona spontano postupa dobro. „Kao što je ljupkost izraz lepe duše tako je dostojanstvo izraz uzvišenog mišljenja“, kaže Šiler. Ali nisu studenti samo ljupki, nego imaju nešto još više od toga. Vodi ih ljubav koja je primarno orijentisana na pozitivne vrednosti. LJubav je, dakle, kretanje ka višim vrednostima, dok se mržnja kreće u suprotnom smeru ka nižim ili negativnim vrednostima.
Ljubav je suštinski tvoračka jer je usmerena ka sferama postojanja viših vrednosti, a mržnja je uništavalačka, jer te iste vrednosti negira i razara. LJubav je izvorno usmerena na vrednosne predmete i na čoveka ako je nosilac vrednosti, u meri u kojoj je moguće da te vrednosti postanu više. Prema Maksu Šeleru, ljubavni akti vezuju se za tri vrste vrednosti: vitalni činovi uz vrednosti plemenitog i prostog, duševni činovi uz vrednost znanja i lepog, duhovni činovi uz vrednosti svetog (i profanog). Iz toga proizilazi da su najviše forme duhovne ljubavi prema osobama kao nosiocima tih vrednosti: duhovna ljubav prema „svetoj“ ili duhovnoj osobi, duševna prema „kulturnoj“, a vitalna prema „plemenitoj“.
Eto kako su studenti uspeli da nas okupe. Okrenuti su ka najvišim ljudskim vrednostima: istina, sloboda, pravda i ljubav. I ne samo to, već i društvenim vrednostima poput majčinske ljubavi, ljubavi deteta, ljubavi prema zavičaju i otadžbini, a tome se može dodati i društveno ophođenje, doživljaj saosećanja, htenje dobrog, prijateljstvo, zahvalnost, blagodarnost, itd. Verujem da svi razumemo dosadašnji tekst, koji ima vrednosnu dimenziju. Ali pomenuo sam i mržnju. Šta ćemo s njom? Ili da postavim još bolje pitanje: Postoji li druga strana ovakvoj vrednosno postavljenoj hijerarhiji? Postoji nažalost, još uvek.
Dok se ljubav penje ka najvišim vrednostima, mržnja prati inverznu hijerarhiju: ona je najteža na najnižem egzistencijalnom nivou, koji je obrnut duhovnom, i tada je nazivamo đavolskom. Mržnja koja pogađa duševnu egzistenciju je zla, dok je vitalna mržnja loša. A ko su ljudi koji predstavljaju ovu drugu – negativnu stranu? Evo ih sede u „institucijama“ koje ne rade svoj posao.
A šta rade, osim što ne rade ono što treba da rade? Pa oni imaju tri ključna određenja, jedinstvena u svetu: (1) Izgovaraju uvredljive reči i izraze koje niko, nikada i nigde u svetu nije činio; te uvrede upućuju sopstvenom narodu i time podstiču nasilje; (2) Napravili su tzv. ćacilend, koji je oličenje javne saradnje ljudi na vlasti i sumnjivih lica i sinonim za izazivanje nasilja; a taj prostor i ta sumnjiva lica čuva policija?! Bože me sačuvaj! (3) Vrh Crkve se „klanja“ vrhu države ili postupa po njegovom „nalogu“, što ne postoji nigde gde je crkvena vlast odvojena od države. Korupcija i kriminal nisu samo odlika srpskog društva, ali poprimili su nezamislive razmere. Šta radi policija, osim što ne zna da broji (mislio sam da rukovodioci ne znaju elementarnu matematiku, ali baš brojanje!)? Policija prebija nevine studente i građane. Zbog čega policija čuva ćacilend?
Videli ste belu stranu i crnu stranu našeg doba. Kant kaže: „U carstvu svrha sve ima neku cenu ili dostojanstvo. Ono što ima cenu takvo je da se na njegovo mesto može postaviti nešto drugo kao njegov ekvivalent; ono što, s druge strane, jeste uzvišenije od svake cene i stoga ne dopušta nikakav ekvivalent ima dostojanstvo.“ Moral i čovečnost zajedno, ukoliko je čovek za moral sposoban jesu ono što je dostojanstvo. Suština, srce dostojanstva i dostojnosti je vrednost koja je unutrašnja, neuporediva i bezuslovna, to je ono što je dobro po sebi! Sama čovečnost je dostojanstvo! Tako su nastala ljudska prava i slobode, kao i moto Francuske revolucije: sloboda, jednakost, bratstvo ili Liberté, Égalité, Fraternité.
Studenti, kao što znate, zajedno sa svojim profesorima čine univerzitet čija je glavna odlika autonomija. Autonomija jeste osnov dostojanstva ljudske prirode i svake umne prirode, to je, dakle sloboda! Odavde ćemo potrčati slobodarski počasni krug oko Srbije: sa srpskog Olimpa – sa Slavije. Slavija ispunjena studentima i građanima podseća, ne slučajno, na Mandalu. Kada vidite snimak ili vam samo dođe u mislima slika, vi izguglate na internetu termin „mandala“ i sve će vam biti jasno. Mandala simbolizuje celovitost, jedinstvo, ravnotežu, univerzum; kružnog je oblika sa elementima opisanog ili upisanog kvadrata ili krakova (obično četiri ili sedam) koji iz kruga izlaze (pogledajte slike iz vazduha, na primer, otvaranja Olimpijade u Milanu, Pariza – grada svetlosti ili vrh Olimpa!).
Šta je rešenje i gde se ide? Izbori su rešenje dragi građani, glasamo studentsku listu i pomažemo u izbornom procesu. Studenti i građani sa Slavije kreću na sve četiri strane Srbije. Krivci koji su prekršili zakon i svoja ovlašćenja i počinili brojna nedela moraju biti kažnjeni. A zatim, sa našim studentima krećemo u život, u normalan život. Gradimo građansko društvo, a to znači stvaranje uslova za dostojanstven život, u kome se ljudima omogućava da budu politički učesnici u stvaranju demokratske zajednice zasnovane na evropskim vrednostima. To podrazumeva obezbeđivanje slobode da čovek misli sopstvenom glavom i ostvari svoje humanističke ideale autonomije, empatije i saosećanja.
Vrednosti su naša ideja vodilja. STUDENTI POBEĐUJU!
Autor je samostalni narodni poslanik u Skupštini Srbije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
