Spavate li mirno

… sada Vučić a Šešelj mu pomaže, politiku razorne destrukcije, politiku koja je ovoj ubogoj zemlji donela i donosi toliko nesreće da se neće oporaviti ni da bi bar naši potomci mogli bezbrižno i mirno da živa od svog rada, kao u svakoj normalnoj demokratski uređenoj zemlji. Ne radi se ovde o onoj lupeškoj glasačkoj manjini koja, kao establišment, jedina ima korist od ovakve politike, već o onom većinskom plebsu koji svojim glasanjem, neodgovorno, daje legitimitet ovakvoj autokratskoj vlasti i politici. Karl Jaspers, znamaniti nemački filozof, je nemačkom narodu pripisao kolektivnu odgovornost za masovnu podršku Hitleru u činjenju ratnog zločina; po toj analogiji, može se smatrati, da većinska Srbija koja uporno godinama glasa za vlast i politiku koja Srbiji donosi samo razaranje, smrt i propast, treba da preuzme odgovornost za zločine koje su širom regiona činjeni u njihovo ime i neka pomisle da su saučesnici u zločinima i da su i njihove ruke krvave.

Glasačku većinu koja decenijama istrajno i gnevno na vlast u Srbiji dovodi razbojnike, ne boli ubijanje i razaranje: Vukovara, Dubrovnika, Sarajeva… Kosova, ne boli desetine hiljada besmislenih žrtava, glasačku većinu ne boli i ne zabrinjava, stotine hiljada izbeglica bez doma, njih ne bole suze i uništeni životi silovanih žena i devojčica, bosanskih Muslimanki, da ne ređam dalje, trebao bi mi ceo dan; šta se postiglo svim tim strahotama, da li je Srbija veća, nije, bezbednija, ne, stalno se dešavaju ubistva, da li se u Srbiji posle svega, bolje živi, ne, živi se mnogo gore, katastrofalno.

Kakva je besmislena nebeska ludost i bandoglava zloba naterala te ljude da započnu i upuste u decenijsku, unapred izgubljenu ratnu avanturu; kakva je, i kolika je, besmislena glupost stalno glasati za takve spodobe i takvu politiku?

Ova zemlja sa Vučićem na vlasti, nema šansu da opstane kao država pogodna za normalan i bezbedan život svih njenih građana; opšta pauperizacija je već nekoliko godina na delu, smanjene su plate i penzije, povećane su sve kazne, takse i porezi; jedan primer, malina je pre tri godine otkupljivana po dvesta i više dinara za kg, sada se otkupljuje po 50-60 dinara za kg? Koliko dugo ćemo još čekati da nam, kao nekad, bacaju hleb iz kamiona za koji su se ljudi tukli po lapavici, da nam dnevna inflacija bude opet 100%, i novčanice sa petnaest nula, a penzije dva evra? Može da nas snađe novi vizni režim! U vreme kad su ovde penzije bile ondašnjih četiri-pet maraka, sin Slobodana Miloševića, Marko i njegova ženska, Milica, razmetali su se po Beču (u ovo sam se lično uverio i zapisao, NIN 12. mart 1998g), spavali su po nedelju dana u hotelu Imperijal, najluksuznijem hotelu u Beču, u ekskluzivnom apartmanu gde je odsedao i Broz kad je dolazio u Austriju. Cena noćenja sa kompletnim servisom u Imperijalu iznosila je 35.000 austrijskih šilinga ili 5.000 ondašnjih nemačkih maraka, bilo je tu još besmislenih troškova, ali to je druga priča.

Ako bi svi oni koji su glasali za gore pomenute, i ovi koji bi i ubuduće da glasaju za Vučića, što češće sanjali teške snove ratnih strahota, i da se ujutru bude u košmaru i sa velikim osećanjem krivice i griže savesti – to bi bila pravedna kazna! Spavate li mirno?

Autor je publicista