foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Izbori za poslanike u Skupštinu AP Vojvodine su raspisani kao prevremeni 16. novembra 2023. godine, 15 dana posle raspisivanja parlamentarnih i izbora u 65 lokalnih zajednica u Srbiji.
Za sve izborne radnje je ostavljen minimum od 30, umesto maksimalnih 60 dana.
Ovi izbori su raspisani poslednjeg dana roka, odmah nakon prevremenog prestanka mandata Skupštine APV, a na osnovu Pokrajinske skupštinske odluke o izborima koja je doneta mesec i po dana pre raspisivanja izbora, uz protivljenje opozicje.
Pokrajinska izborna komisija (PIK) je zbirnu izbornu listu donela 1. decembra 2023. u 19:22 časova, tako je, bez 48 časova izborne tišine, za celu izbornu kampanju preostalo samo 13 dana.
Uz brojne druge neregularnosti u pripremi ovih izbora, na dan izbora je u 39 od 45 lokalnih jedinica bilo ozbiljnih prigovora članova biračkih odbora na zapisnike o radu, a u Odžacima i Kuli i fizičkog nasilja, uz brojnije dojave o nepravilnostima van biračkih mesta.
Izborne komisije nisu uvažile te prigovore, kao ni zbirni zahtev koalicije „Srbija protiv nasilja“ za poništavanje izbora na svim biračkim mestima.
Republička izborna komisija je poništila izbore na 11 biračkih mesta na području APV, PIK na pet mesta, od kojih su samo tri podudarna sa biračkim mestima gde je ponovljeno glasanje po odluci RIK-a, ali bez potpunih informacija o svemu tome.
Kada je krajem septembra predsednik Republike, iako je nenadležan za pokrajinske izbore, dao izjavu da će u decembru biti održani vanredni parlamentarni i beogradski izbori na predlog opozicije, pomenuo je da će se zajedno sa njima održati i pokrajinski i lokalni izbori.
To je bilo iznenađenje čak i za predsednika Pokrajinske vlade i gradonačelnika Novog Sada.
Oni su izjavili da neće podneti ostavke, kako je to već sutradan učinilo 65 predsednika opština u Srbiji.
Rašomonsko rešenje je pronađeno u donošenju nove Pokrajinske skupštinske odluke o izborima u kojoj su od uvodnog dela norme o slučajevima prevremenih izbora stvorili samostalni osnov za raspuštanje Skupštine APV.
Radi se o pravnom ekscesu, jer se u parlamentarnoj demokratiji izborni propisi ne menjaju neposredno pred izbore i bez saglasnosti učesnika.
Ovde prvenstveno mislimo na izmenu načelne formulacija iz čl. 8 st. 2 prethodne Pokrajinske odluke („Sl. list APV“,br 23/14, 12/22 i 20/22) da „predsednik Skupštine raspisuje izbore i pre roka utvrđenog u st. 1 ovog člana, u slučajevima prevremenog prestanka mandata Skupštine, kada se u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Pokrajinska vlada; kada Skupština ne izabere novi sastav Pokrajinske vlade u roku od 60 dana od dana razrešenja, odnosno od dana konstatacije ostavke predsednika Pokrajinske vlade, u skladu sa Statutom.“
Intervencijom u citiranom tekstu tako što su dodali reč „odlukom“ pre reči Skupštine i pomoćne odrednice „na predlog jedne trećine poslanika“ sa ubacivanjem tačka-zareza na kraju ovog dela teksta, pisci i predlagači pokrajinskih zakona su umislili i naizgled uspeli da stvore novi osnov za prevremeno raspuštanje Skupštine APV.
Međutim, u tom izborno-normativnom inžinjeringu kad mu i kako mu vreme nije, prevideli su da je prethodna odluka u čl. 8 bila jasna u drugom pravcu od korišćenja množine u reči „slučajevima“ do nabrajanja dva osnovna slučaja kada dolazi do prevremenog prestanka mandata Skupštine.
Pretvaranje uvodnog dela teksta stava 2 navedenog člana u samostalni osnov za raspuštanje skupštine nije regularan čin ni po tome što se ova mogućnost ne pominje ni u Statuta APV, nego je u njemu samo predviđeno da se odluka o prevremenom prestanku mandata donosi većinom glasova poslanika.
Sledeći korak u delu izborno-normativnog inženjeringa je bilo ubacivanje stava 5 u član 69 koji omogućava da nosilac liste za ove izbore bude i lice koje nema prebivalište na teritoriji APV (st. 5 u čl. 69).
Zatim, isključivanje opcije da na izborima mogu nastupiti zajedno političke stranke i grupe građana i produženje rokova za proglašenje i ispravke u izbornim listama sa 24 na 42 časa.
Ovakva izmene propisa neposredno pre prevremenih izbora su normativno omogućile da aktuelni predsednik Republike bude nosilac liste vladajuće stranke na ovim izborima, ali i onemogućila građane i njihove pokrete poput „Srbija protiv nasilja“ ili „Šodroš“ da sklope eventualnu koaliciju sa političkim strankama za nastup na izborima kao dostignuto i nesporno ustavno pravo građana.
Sada kada se na svim nivoima izbora, počev od beogradskog do republičkog razotkrivaju sve dimenzije i svi aspekti izbornih prevara, uključujući i „Vučićmandering“ (fiktivno preseljenje biračkog tela iz jedne lokalne zajednice u drugu kako bi se obezbedio nesrazmerni izborni uspeh vladajuće stranke) sa nesagledivim negativnim posledicama po demokratiju i ljudska prava i slobode, neophodno je u potpunosti razobličiti i neregularan način raspisivanja i blickrig sprovođenja pokrajinskih izbora.
Vlast je obilato koristila i činjenicu da je većina opozicionih stranaka bojkotovala prethodne izbore 2020. godine.
I to upravo zbog loših izbornih uslova posle pandemije virusa kovid 19, što se nije bitno promenilo ni posle vanrednih i objedinjenih predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora 2022.
Prema njima izborne uslove ne bi trebalo menjati, čak ni sa preporukama OEBS i Saveta Evrope.
Jedini cilj im je da obezede svoju apsolutnu dominaciju i nesmenjivost.
Krajnje je vreme da ih kategoričkim zahtevom i, kada su institucije sistema blokirane i obesmišljene, masovnim protestima, prosto nateramo da rade svoj posao i ponište neregularne izbore.
Predlažem i da što pre objavimo „Belu knjigu izbornih prevara za decembarske izbore 2023. u Srbiji“.
Autor je sudija u penziji, član Pokrajinske izborne komisije u proširenom sastavu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
