Srbija prva u Evropi zbog zagađenja vazduha 1Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Analiza objavljena decembra 2019. ukazuje da je u Srbiji smrtnost od aerozagađenja najveća u Evropi – 175/100.000 stanovnika.

Srbija je i među prvih 10 zemalja u svetu sa najvećom smrtnošću zbog aerozagađenja. Veoma važan je i podatak da su zdravstveni troškovi zbog bolesti izazvane ili pogoršane aerozagađenjem daleko najveći među zemljama u regionu! Ali sve to još ne utiče na nadležne da se nešto menja!

Sagorevanje uglja i deca

Sagorevanje uglja je dominantan oblik proizvodnje električne energije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, sa teškim zdravstvenim posledicama – 16 zastarelih elektrana na ugalj u regionu koje proizvode samo 8 GW energije, emituje zagađenje kao 250 elektrana na ugalj u čitavoj Evropskoj uniji – sa 156GW prizvodnje – 20 puta više sumpor-dioksida i 16 puta više čestica štetnih čvrstih čestica (PM2.5 i PM10) nego elektrane u EU. (izvor: Chronic coal pollution – EU action on the Western Balkans will improve health and economies across Europe, 2019.)

Dve srpske termoelektrane na ugalj, Kostolac (A i B) i Nikola Tesla (A i B), nalaze se među prvih 10 elektrana sa najvećim zagađenjem i najvećim uticajem na zdravlje u Evropi. Stoga nije čudno da je Srbija najviše pogođena ovim „domaćim“ zagađenjem sa teškim zdravstvenim posledicama po stanovništvo.

Srbija prva u Evropi zbog zagađenja vazduha 2

Štetni efekti zagađenja vazduha po zdravlje su, inače, dobro dokumentovani, a glavni zagađivači, za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja, upravo su produkti sagorevanja uglja – suspendovane, čvrste čestice (PM2.5 i PM10), ozon, sumpor-dioksid, azot-dioksid.

Izloženost zagađenju spoljašnjeg vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, od običnih iritacija, preko ozbiljnih bolesti pa do smrtnih ishoda.

Uticaj na respiratorne i kardiovaskularne organe je najbolje dokumentovan, pa se vrlo dobro znaju pogubne posledice, odnosno ozbiljni poremećaji i bolesti koje nastaju vezane za uslove aerozagađenja.

Posebno su aerozagađenjem pogođene osetljive i vulnerabilne grupe u koje spadaju deca, ali i trudnice, starije osobe i naročito osobe koje već boluju od respiratornih ili nekih drugih bolesti poput kardiovaskularnih.

Unazad nekoliko godina postoje sve veći dokazi da se zagađenje vazduha javlja i kao ozbiljan faktor rizika za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa.

Deca mogu biti značajno ugrožena antenatalno zbog oštećenja aerozagađenjem reproduktivnih sposobnosti roditelja, što može biti vidljivo po rađanju: mala težina pri rađanju, prevremeno rađanje.

Istraživanja su dokazala pogubne posledice i po decu, kod kojih je normalan rast i fiziološki porast funkcijskih kapaciteta pluća ometen, smanjen, u područjima sa velikim koncentracijama aerozagađenja; studije su dokazale da se normalan rad pluća tj. kapaciteti pluća poboljšavaju kada se deca premeste u područja sa manjim zagađenjem vazduha, ali isto tako se pogoršavaju kada se deca premeste na područja sa većim zagađenjem vazduha.

Ovakvi negativni uticaji na normalan razvoj pluća u dece predstavlja dodatan faktor rizika za razvoj plućnih bolesti u kasnijem, odraslom životnom dobu, slabijem imunitetu prema virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih puteva.

Izlaganje zagađenju vazduha kod dece značajno doprinosi većem porastu novih slučajeve astme, kao i pogoršanju eventualno već postojeće respiratorne bolesti u detinjstvu, bilo da je astma ili neko drugo oboljenje u pitanju.

Rak, gušenje i nesanica…

Uticaj zagađivača vazduha i na zdravlje odraslih je najviše uočljiv upravo kad su u pitanju respiratorni tj. disajni rgani.

Najmanje čestice poput PM2.5 koje dolaze do najsitnijih delova pluća, dovode pored iritacije sa kašljem uz često osećaj nedostatka vazduha i do češćih ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalne astme i karcinom.

Dakle, posledice po disajne organe obuhvataju spektar od najlakših poput učestalih raznih respiratornih simptoma (pojačan kašalj npr.), trajne promene strukture pluća sa smanjenom funkcijom pluća, zatim infekcije, povećanu reaktivnost disajnih puteva, alergijske pojave, češće i neretko teže upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla, izrazita pogoršanja postojećih oboljenja disajnih organa (hronične opstruktivne bolesti pluća, astme, fibroze pluća) uz učestaliju potrebu za njihovim bolničkim lečenjem, povećanu smrtnost od ovih bolesti, ali i značajno povećan rizik od razvoja i smrti od raka pluća.

Pošto dolaze do najsitnijih delova pluća, one ne samo da oštećuju pluća već i prolaze u krv gde idu dalje u srčani mišić, mozak i druge organe gde dovode do različitih poremećaja i oboljenja srca i krvnih sudova. Među najčešćim poremećajima i oboljenjima kardiovaskularnog sistema za čiji nastanak i komplikacije je značajan uticaj ovih  aerozagađenja su: poremećena srčana funkcija, infarkt miokarda, angina pektoris, povećan krvni pritisak, arterioskleroza, značajno povećana sklonost ka cerebrovaskularnoj ishemiji, šlogu.

Mešavina komponenti zagađenja vazduha obuhvata i teške metale koji se emituju u atmosferu, na primer živa ili olovo, koji ostaju u vazduhu dok se ne vrate u zemlju kišom. Ovi teški metali su izuzetno toksični za nervni sistem odraslih, a posebno dece; njihovi efekti su različiti neurorazvojni poremećaji u dece, sniženo mentalno funkcionisanje, oštećenje govornih sposobnosti, agresivnost, depresija, poremećaj spavanja i dr. Kod odraslih se javljaju razne upale nervnog tkiva, glavobolja, uznemirenost, depresija, moždani udar, neki tipovi demencije poput Alchajmerove bolesti, Parkinsonova bolest.

Na kraju treba naglasiti da od čestica aerozagađenja štite samo prave nano maske. Dakle, izgleda da je naša sudbina da nosimo maske i danju i noću, što zbog korone, što zbog stravičnog zagađenja vazduha. Ali, stoga jeste važno da ove činjenice znaju svi, da ne okreću glavu od rizika po svoje zdravlje i zdravlje svoje dece, i da se ne fokusiraju se na marginalne stvari kao najvažnije, tešeći sebe da po ovom pitaju inače ne mogu ništa da učine.

Autorka je pulmološkinja i profesorka u penziji

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Srbija prva u Evropi zbog zagađenja vazduha”

  1. Ma nećemo valjda sad da pravimo problem oko tih 175 stradalih? Evo, umire nam 40 dnevno od kovida i nikom ništa, popustaju se mere.

    • I jedni i drugi umiru od disanja. Svakom ko diše smrt je garantovana.

  2. Znači oko 11.000 stanovnika Srbije godišnje umre zbog zagađenja vazduha tj tri puta vise od Kovida. Jel ima nešto nejasno?

  3. Važno je da smo i tu prvi a uskoro opet prvi po broju umslih od zagađenja i smrada. Živela Srbija !!!!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.