Šta povezuje Katar i „Beograd na vodi“

Euforija ide dotle da nekadašnji navijački huligan na mestu predsednika države izjavljuje kako Srbija ima para za trošenje, da će dati još deset miliona sportu.

Selektoru Stojkoviću samo što se ne dodeli titula počasnog doktora Fudbalske akademije „Milovan Đorić – Bata Đora“ u Staroj Pazovi.

Oduševljeni gledaoci teatra smo svi mi ojađeni i do prosjačkog štapa osiromašeni građani Srbije, a izvođači i glavni apsurdisti u ovoj novoj predstavi Aleksandra Belivučića, uzurpatora života svih nas, jesu fudbalski milioner Piksi i njegovi majstori u guranju lopte takođe milioneri.

Pobedite i obradujte narod, rekao je u stilu kralja Ibija, Aleksandar Belivučić, došavši u avion u funkciji predsednika nepostojeće države, da guračima lopte poželi srećan put i da im obeća milion evra nagrade ako pobede Portugal.

Na stranu to što nikada nijedan predsednik države u političkoj istoriji sveta nije ušao u avion samo zato da fudbalerima poželi srećan put i da im obeća nagradu.

Naš „Kralj smetlišta srpske istorije“, bez trunke srama i stida, pred osiromašenim građanima se hvali kako: „Imamo para za trošenje.“

A to su pare koje on u naše ime preko nepostojeće države Srbije pozajmljuje po svetu, a koje će vraćati naši praunuci, ako ih uopšte bude bilo.

Treba takođe znati da je „neposlušni“ narod Srbije naš kralj Ibi kao u predstavi teatra apsurda, zamenio pravovernim pripadnicima zločinačkog udruženja zvanog SNS.

Ima naravno i među „neposlušnim“ Srbima mnogo onih koji ne vide šta se krije i valja iza ovog najnovijeg teatra apsurda Belivučića.

A krije se novi „Beograd na vodi“.

Neko će reći kakve to veze ima sa fudbalom?

Ima jer kako je pevao pokojni Balašević „princip je isti, sve su ostalo nijanse“.

Po istom principu kao i državu Srbiju, Belivučić je sve u njoj pretvorio u svoj posed i radi bukvalno šta mu je volja.

Taj princip je gaženje Ustava i eliminisanje svih postojećih zakona.

Princip se zove „Volja jednog čoveka“ i prvi put je primenjen bespravnim rušenjem čitavog jednog kvarta Savamale u Beogradu.

Kada je to jednonoćno ukidanje pravne države prošlo bez posledica, sve ostalo su bile njegove igre bez granica, na račun građana Srbije.

Usledila je lepeza korupcije, kriminala i kupoprodaje javnih i državnih dobara: Aerodrom Beograd, PKB, Železara Smederevo, Rudnici Bor i Majdanpek, Krušik, Jovanjica, vode Srbije i Linglong, banatsko plodno zemljište, sve do današnje afere sa uništivačem prirode Rio Tintom.

A što se Fudbalskog saveza tiče, njega je o(pri)svojio tako što je prvo svog nekadašnjeg perača automobila, telohranitelja i kuma postavio na mesto predsednika.

S njim je on lično 2018. smenio Slavoljuba Muslina sa mesta selektora, zato što nije hteo da na spisak igrača za Svetsko prvenstvo u Rusiji stavi omladinca Crvene zvezde Radonjića.

Preko Kokeze je takođe početkom ove godine inagurisao Piksija, na mesto selektora.

A onda je izveo novu predstavu za narod.

Uhapsio je šefa svog privatnog obezbeđenja Veljka Belivuka i odmah potom smenio predsednika Saveza Slavišu Kokezu.

I jednog i drugog je pred narodom optužio da su pripremali atentat na „kralja“.

Za razliku od Belivuka, kum Kokeza ne samo da nije u zatvoru, već je njegova firma u međuvremenu više puta dobijala milionske poslovne ugovore sa „državnim“ institucijama.

Poslednji milionski posao sklopio je baš na dan pobede u Lisabonu.

Ako nekome i dalje nije jasna veza između „Beograda na vodi“ i fudbala, evo odgovora.

Aleksandar Belivučić već godinama krije svoju ulogu u zidanju tog „čardaka ni na nebu ni na zemlji“ kao što već mesecima ne postavlja predsednika Fudbalskog saveza.

On je dakle neformalni vlasnik i „čardaka“ i fudbala. Samo za plasman na Svetsko prvenstvo Fudbalski savez Srbije će od Svetske fudbalske organizacije FIFA dobiti desetine miliona evra.

Jedini koji će odlučivati o raspodeli tog novca je Belivučić.

Zbog toga se sada pravi euforija i pobeda nad Portugalom koju nam je podario njihov golman proglašava istorijskom.

Pamtimo međutim da su i Antić i Muslin sa svojim selekcijama, nekoliko kola pre kraja kvalifikacija obezbedili plasman na Svetsko prvenstvo, pa ih to nije spasilo od smene.

Jer u društvu diktature bezakonja i haosa nema ni u fudbalu pravila, morala, etike, a pogotovu ne estetike.

Zbog svega toga, sinu mog pokojng prijatelja Dobrivoja Stojkovića, savetujem da smanji doživljaj, euforiju i mitomaniju, jer će se prvo njemu o glavu obiti.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije