Status, pitanje i slučaj višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića

Nakon održanog protesta, pored zahteva za vraćanje tužiteljki Savović i Paunović u njihova nekadašnja odeljenja u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, sa tog skupa upućen je i javni zahtev za pozivanje na odgovornost osobe čiji su nepotizam i arogancija direktno izazvali ovu krizu koja je bez presedana u novijoj istoriji srpskog pravosuđa – Višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića.

U javnosti se naširoko ističe, osnovano ili neosnovano, da odluka o sudbini g. Stefanovića isključivo „zavisi od Vučića.“ Međutim, posmatrano strogo u okviru važećih zakonskih rešenja, ključnu ulogu u određivanju statusa g. Stefanovića u ovom trenutku ima Državno veće tužilaca.

Uloga DVT-a je presudna budući da upravo ono u okviru svojih nadležnosti – prema još uvek važećem Zakonu o javnom tužilaštvu – predlaže vladi Srbije razrešenje javnih tužilaca koje je izabrala Narodna skupština.

Dokle god formalno takav predlog ne potekne iz DVT-a Narodna skupština (kao ni vladajuća većina u njoj) neće moći – niti morati! – po bilo kojem osnovu da donosi odluke vezane za odlazak ili ostanak g. Stefanovića u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Koje korake je do sada DVT preduzelo?

U ovom trenutku se pred Poverenikom za samostalnost tužilaštva vode postupci u cilju utvrđivanja eventualnog nedozvoljenog uticaja na rad tužiteljki Savović i Paunović od strane g. Stefanovića.

Ukoliko bi u tim postupcima bilo utvrđeno postojanje takvog uticaja Poverenik bi, u okviru svojih nadležnosti, mogao da predloži pokretanje disciplinskog postupka protiv g. Stefanovića.

Zbog čega je ovo bitno?

Važeći Zakon o javnom tužilaštvu kao jedan od osnova za iniciranje postupka za razrešenje javnog tužioca predviđa počinjavanje težeg disciplinskog prekršaja od strane javnog tužioca.

Teži disciplinski prekršaj predstavlja prekršaj usled kojeg je došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju javnotužilačke funkcije ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u javno tužilaštvo.

Šta bi u slučaju g. Stefanovića moglo predstavljati teži disciplinski prekršaj?

Ovo će svakako zavisiti od eventualne disciplinske prijave ukoliko ona bude bila podneta nakon postupka pred Poverenikom, ali jedan od mogućih prekršaja u vezi kojeg bi disciplinski postupak mogao biti vođen jeste teže kršenje Etičkog kodeksa javnih tužilaca.

Etički kodeks predstavlja skup načela i standarda profesionalne etike javnih tužilaca čiji je cilj doprinos jačanju vladavine prava i poverenja javnosti u javno tužilaštvo.

U okviru tih načela, kao i smernica za njihovu primenu propisanih od strane Državnog veća tužilaca, ovom prilikom se valja osvrnuti na načelo samostalnosti i načelo ličnog integriteta.

Samostalnost u smislu Kodeksa podrazumeva obavezu tužioca da se prilikom vršenja svojih dužnosti mora ponašati na način koji odražava i unapređuje poverenje javnosti u njegovu samostalnost i javno tužilaštvo u celini.

Uzimajući u obzir arbitrarnost odluke o premeštaju tužiteljki Savović i Paunović, reakciju javnosti na nju, a posebno reakcije samog javnog tužioca na ispoljeno javno nezadovoljstvo, čini se nespornim da je ova situacija koja je nastala kao direktna posledica radnji g. Stefanovića doprinela ozbiljnoj krizi poverenja javnosti u javno tužilaštvo i padu uverenja u njegovu samostalnost u odnosu na one interese koji su predmet istraga sa kojih su tužiteljke Savović i Paunović udaljene.

Ovaj već loš utisak dodatno je pogoršan svedočanstvima o nepoštovanju i neuvažavanju drugih javnih tužilaca od strane višeg javnog tužioca u Beogradu koja bi, ukoliko se bude utvrdila njihova istinitost i ukoliko bi ona ikada bila predmet disciplinskog postupka protiv g. Stefanovića, predstavljala grubo kršenje načela ličnog integriteta.

Nezavisno od toga kakav bude ishod postupka pred Poverenikom za zaštitu samostalnosti u slučaju tužiteljki Savović i Paunović – i kakve će eventualno preporuke Poverenik dati – utvrđivanje odgovornosti tužioca Stefanovića za teži disciplinski prekršaj predstavlja glavni uslov za pokretanje postupka za njegovo razrešenje.

Iako bi pitanje tužioca Stefanovića svoj epilog moralo da dobije u Narodnoj skupštini, sa rešavanjem tog pitanja mora se početi u Državnom veću tužilaca.

Neuspeh Veća da sadašnju krizu prebrodi pre početka primene novih pravosudnih zakona – i vrati problem sa kojim je suočeno nazad političkoj klasi koja je najodgovornija za njegovo metastaziranje – rizikuje da novu pravosudnu upravu optereti sa hipotekom čiji teret ona gotovo sigurno ne bi bila u stanju da podnese.

Međutim, kao što bi neuspeh na ovom planu osudio na neuspeh i tekuću pravosudnu reformu, ukoliko bi Veće smoglo snage i jasno stalo na stranu preraspoređenih tužiteljki to bi predstavljao zalog za budućnost u kojoj javno tužilaštvo neće biti izloženo nerazumnim hirovima jednog čoveka već će biti potpuno slobodno da svoj odgovoran posao obavlja sa svešću o svojoj odgovornosti pred javnošću, u javnom interesu i uz uživanje punog poverenja javnosti koja je iskorak ka takvoj budućnosti tražila na protestima 2. marta. 2023.

Autor je advokat iz Beograda

Tekst je prvobizno objavljen na interent stranici Foruma za bezbednost i demokratiju

Stavovi autora  ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.