Ako žele da doprinesu smeni Aleksandra Vučića – stranke da ostave studente na miru

Vratili su u fokus već pomalo zaboravljenu demokratiju i probudili nadu u građanima Srbije za bolju i svetliju budućnost. Ta demokratičnost se kod studenata ogleda u načinu donošenju odluka, i načinu njihovog sprovođenja u delo, a sve to uz lucidnost i pronicljivost koja izaziva respekt. Rezultat toga je da su za samo godinu dana postali vodeća politička snaga u Srbiji.

Već su na samom početku izneli svoj sud o opozicionim strankama. Istina je da se u njima nalaze brojni vrlo kvalitetni pojedinci, ali liderski princip u organizaciji i njihovo međusobno nejedinstvo su definisali kao veliki problem i glavni razlog ustoličavanja i dugog trajanja Vučićeve vlade.

U početku stidljivo, a onda sve jače su poručivali da sa takvim opozicijom ne mogu da sarađuju. Nisu izuzeli niti jednu stranku. Niti one koje se nešto naročito i ne nude za saradnju, ali i ni one koji su zapravo svoju politiku sveli na podršku studentima. Bar ne direktno i ne za parlamentarne izbore. Takvom stavu su pridodali i nevladine organizacije, a zatim i srpske akademce okupljene u udruženju Proglas.

Sa puno prava studenti su na vreme upozorili svoje starije političke kolege u opozicionim strankama. Bilo bi vrlo interesantno kada bismo imali priliku da vidimo da li bi studenti uspostavili saradnju sa strankom koja je eventualno uslišila njihove apele i počela da napušta principe autokratskog delovanja u sopstvenim redovima. Na žalost to ne možemo da vidimo, jer su u poslednjih godinu dana sve opozicione stranke, bez izuzetka, uporno, do nerazumevanja, ostale zakovane u principu „stranka to sam ja“.

Eventualno je tu i po neki prijatelj, da ne kažemo ortak, nevezano od formalne funkcionerske pozicije. I sve se to odnosi i na one stranke koje u svom imenu imaju reč demokratija ili demokratski, i na one koje svom imenu to nemaju.

Zbog novonastale situacije u stankama se gunđa. Negde manje i onako pritajeno, a negde glasnije. Članovi Proglasa takođe gunđaju. Ali, nije potrebno biti ne znam koliko pronicljiv ili politički pismen, da bi se zaključilo da to gunđanje nije opravdano. Metod rada i organizovanja opozicionih stranaka, nevladinih organizacija i akademskih udruženja nije dao rezultat. Nivo ljudskih sloboda, demokratije, prava i pravičnosti, nivo lične sigurnosti i svega drugog dobrog u Srbiji od 2012. godine je sve niži i niži.

Mora da se proba na drugi način. A oni koji nisu uspeli u svojoj političkoj borbi moraju da se strpe i da se promene. Ako to ne mogu da postignu, oni će neminovno nestati sa srpske političke scene. Ili nešto još gore, voljno ili nevoljno će se prikloniti političkim snagama koje su sada na vlasti.

Opozicione stranke, ukoliko žele da istinski doprinesu smeni Aleksandra Vučića sa vlasti morale bi da ostave studente na miru. Dok se ne promene, one ne mogu studentima da budu od pomoći. Hemijskim jezikom rečeno, sudentska organizacija i srpske opozicione stranke su, za sada, nemešljive tečnosti različite polarnosti.

I zato apel dobronamernima u opozicionim strankama da ovoj fazi političke borbe ostave studente na miru, da ne bi virusom nejedinstva i nedemokratičnosti inficirali mlado i zdravo tkivo studentskog pokreta.

Autor je profesor Hemijskog fakulteta Beogradskog univerziteta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.