Svetosavski neoliberalizam 1

Ako bi čitajući znake političkog vremena bili u obavezi da izdvojimo najdrastičniji, onda je to svakako bilo stvaranje koalicije na beogradskim izborima, između Dveri i pokreta „Dosta je bilo“.

Premda su i sami akteri koalicije njeno stvaranje ocenili kao „politički šok“, čini se da ni njima samima nisu baš najjasnije sve implikacije njenog postojanja.

Očigledna disproporcija, ako ne i direktna suprotstavljenost političkih ciljeva oba pokreta, upućuje nas na činjenicu da se radi o oštrom zaokretu prema realpolitičkom kursu, posebno u slučaju Dveri, čija istorija postojanja nije bila ništa drugo do jedno veliko zaklinjanje u odanost političkom idealizmu. Dobro, predomislili se ljudi, to je u redu, događa se. No, kako se u istu političku reku ne može ući dva puta, a ponajmanje izaći suv, rukovodstvo Dveri duguje kratko objašnjenje, bar na nivou političke platforme, ne samo sopstvenim glasačima, već i svima ostalima, koja je od te dve reke bila ona prava.

Šturo objašnjenje Boška Obradovića da se prosto radi o „tehničkoj koaliciji“ predstavlja pre otvoreno ignorisanje anomalije nego njeno objašnjenje. Ako je „tehnička koalicija“ čudotvorna sintagma realpolitike, šta je tačno falilo tehničkoj koaliciji sa DSS-om i Vojislavom Koštunicom 2012. godine, sa kojim su Dveri imale neuporedivo više dodirnih tačaka, a koja je odbijena uz izgovor čuvanja ideološke nevinosti. Ova „mala“ inkonzistentnost i ne bi bila fatalna da se ne insistira da je konzistentna, tako da ulog više nije samo integritet Dveri, već zdrava pamet Srbije. Ili jeste ili nije. Tvrdnja da ista stvar istovremeno i jeste i nije i postoji i ne postoji, vodi ka ukidanju značenja samih reči, zatim pojmova, a na kraju i kolapsu čitavog političkog prostora. O čemu bi tačno razgovarali ako izgovoreno istovremeno može da znači sve, a samim tim i ništa?

Svako društvo počiva upravo na konsenzusu o značenju reči i pojmova, te na njima ustrojenom idejnom sistemu, pa shodno tome njihov kolaps neminovno vodi i kolapsu političkog prostora, a samim tim društva. Reći da danas srpsko društvo cveta, a da je politički prostor jasno izdiferenciran, svakako ne bi bilo blisko istini, ali postoji približno slaganje oko toga šta je gore, a šta dole, šta je levo, a šta desno. Ukidanje i to malo jasnih odrednica preti ukidanju i same politike, a da podsetimo, i Dveri i „Dosta je bilo“ su i same političke partije.

Ideja „svetosavskog neoliberalizma“ i „prava višedetnih gej porodica“ iako držana revolucionarnom, mogla bi da se pokaže fatalnom. A razlog nastanka same koalicije da bude ujedno i razlog njenog nestanka. Za razliku od teorijske fizike koja može da prihvati stanje kvantne neodređenosti, politika ne može, pošto u parlamentu ne postoji mogućnost da istovremeno glasate i „za“ i „protiv“ a da pri tom ostanete uzdržani. Onako, „tehnički“ rečeno.

Autor je predsednik Srpske lige

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.