Trampov rat i Trampov problem

Cene kerozina prizemljuju veliki broj komercijalnih letova. Jedna – Spirit – obustavila je sve letove, a druge velike avionske kompanije ukidaju 20, 30 hiljada letova. Udarena je ozbiljno i najbolja evropska kompanija Lufthansa.
To je tek početak.

Koliko su pogođeni američki, evropski i posebno afrički farmeri koji hranom ne snabdevaju region, već svet, a preko Hormuza dobijaju 70 procenata nafte. Kako će puniti traktore i ostalu poljoprivrednu mehanizaciju sa skoro udvostručenom cenom galona nafte. I još komplikovanije, kako će farmeri doći do neophodnog (must-have) đubriva za poljoprivredno zemljište. Iran proizvodi blizu 70 procenata đubriva, a Pakistan i druge zemlje u okruženju još 20 procenata.

Da li farmeri mogu sami da se suoče sa ovim problemom? Jedan broj njih će, nažalost, zatvoriti operacije, jedan smanjiti procenat obrađene zemlje, a neki će smanjiti kvalitet proizvodnje u borbi za opstanak. Šta to govori o borbi stanovništva planete za hranu? Primera radi, u Sudanu živi, po današnjim podacima, 15 miliona izbeglica i raseljenih lica koji teško dolaze do jednog obroka dnevno. A još toliko je pogođeno unutar svoje zemlje na liniji gladi.

Poseban je problem kako da im međunarodne humanitarne agencije transportuju pomoć, kojim pravcima. Nedostatak hrane izaziva ozbiljne posledice u Iranu, a počinju da ga osećaju bogate, ali ipak pustinjske zemlje Zaliva.

Prenapregnuta je dostava preko Saudijske Arabije i skočio je transport. Te cene ne mogu da podnesu u ogromnom broju prisutni strani radnici, nedržavljani bogatih zemalja. Nemaju izlaz, jedan moj prijatelj iz Beograda, koji je deo te ne bogate klase, oseća se kao u mišolovci. Cene lekova skaču, a mnogi su nedostupni u regionu. Hotelska industrija je u padu, sa jedva 17 do 18 posto zauzetosti, a i to sa drastično umanjenim cenama. Broj ljudi koji ostaju bez posla se dramatično uvećava. Stabilnost i nafta, dve noge bogatstva zemalja u Zalivu i odmah izvan njega, ne mogu da zamene strah i šok.

Sada o geopolitici, mnogi analitičari nas ubeđuju da ta kategorija ne postoji, već da se o znanju radi.
Administracija Donalda Trampa je ozbiljno ugrozila svoj politički, ali pre svega moralni status u svetu. Trampove reči da će uništiti celu generaciju predstavljaju ozbiljno posrnuće velike američke imperije. Ova izjava se ne može precrtati niti zaboraviti. Ona iskače van strateških i željenih ciljeva proklamovanih prvih dana rata (uklanjanje iranske nuklearne pretnje / oduzimanje 440 kg obogaćenog uranijuma, smenjivanje režima mula i zaštita Izraela). Da, sada je cilj i otvaranje Hormuza, kao da pre rata nije bio otvoren i sasvim operativan. Dalje, kombinacijom ozbiljnih pretnji i najava o tome da je mir samo što nije postignut, zbunjuje američke građane, region pa i svet. Kombinacija zastrašivanja (rušenje mostova, infrastrukture i desalinizacionih centara…) i poruka da će se postići mir, samo što nije, predstavljaju oksimoron (ne idu zajedno).

Nemoguće je da misija od dva „leteća“ čoveka (S. Vilkof i Dž. Kušner) rešava tako ozbiljne krize u Ukrajini i Iranu. Pa i trećeg koji to pokušava da uradi u Libanu (M. Rubio, mada deluje stabilnije). Tramp je skrajnuo Stejt department i iskusne američke diplomate izbacio iz igre (mnoge od njih poznajem), koji su primorani da se češljaju i češkaju po glavi.

Ozbiljna greška je i njegova svađa sa papom Lavom XIV, jer njegov MAGA pokret većinom okuplja evangeliste i katolike. Ovi drugi se ozbiljnije ljute zbog njegove besmislene objave.

Zatim, Tramp i njegovi upravljanje američkom ekonomijom vide kao vođenje korporacije. Dok to rade, iza leđa im prolazi nova tehnološka revolucija, proizvodni IT sektor, pa i skoro zaboravljena obnova kapitalne industrijalizacije. Odskočio je, svaka čast, tehnološki skok oko Meseca, što dokazuje kakvu snagu SAD imaju kada su pametno fokusirane. Ta pažnja je svakako efikasnija od igranja sa podizanjem i smanjivanjem carina (kao igra dominama).

Razvoj domaće industrijske proizvodnje ima daleko veći potencijal od onoga što je ipak ostvareno.

Iako bi rat u Zalivu bio završen danas, potrebno je šest meseci da se Hormuz očisti od mina, uz veliku cenu ljudi koji plaćaju porez i u Americi i u Evropi. Ovi drugi govore: to je Trampov rat, to je Trampova cena nafte i Trampov problem sa ne baš dobrim opcijama za izlazak. Na primer, cena barela nafte mnogo lakše skače nego što pada. Na to je upozorio i američki sekretar za trgovinu, rečima da galon nafte neće pasti na 3 dolara do kraja godine. Odmah je dobio šamar od Trampa da je to netačno.

OK, američka vojna sila je neuporedivo jača i bez premca prema NATO saveznicima, Kini i Rusiji. Kapa dole. Ali, da li bi bilo pametnije da je, umesto udaranja u ratni bubanj i mahanja pesnicama, pitao slabije naoružane, ali izuzetno pametne saveznike u Evropi, Kanadi, Australiji i Japanu kakvu politiku i opcije da definiše, pa i da u saglasnosti sprovede prema državi pariji. Da podsetim da su i nas, Srbiju, SAD i evropski zapadni saveznici proglasili parijom, ali u koncertu.

Jeste Bil Klinton možda bio pokvareniji, ali i pametniji jer je okupio zapadnu družinu, obezbedio i rusko žuto svetlo (odmah su ispratili Kinezi) na SB UN. Rekli su mi ruski ministar Ivanov i ruski ambasador Ušakov da vas policajac neće kazniti. Lepo su to smislili iza leđa Miloševiću, a i dobar je podsetnik za „prvosrbijance“ sa decom na zapadnim fakultetima, stanovima u Atini, Trstu, Marbelji itd., a „srcem“ u Moskvi. Kratko pamćenje, na primer da je i ruski ambasador Voroncov visoko podigao ruku na SB UN u maju 1991, za uvođenje sankcija SRJ.

Ali, nije Klinton tada ni pomislio da će neko 20 plus godina kasnije to ponovo uraditi u Evropi, Putin napadom na Ukrajinu. I Klinton tada, kao i Putin sada, imali su različite ciljeve, ali kada se barut slegne, i nisu bili baš toliko različiti. Ruska akcija i rat u Ukrajini su brutalniji od napada na nas. Ali smo kao mala zemlja dobili dobre batine i sećamo se. Ali moramo biti pragmatični i umesto drveća videti šumu, bez kokošijeg slepila.

Globalne posledice posle Drugog svetskog rata do danas bih nazvao trostrukim hvatanjem kragne u borbi muškaraca:

Prva, neprikosnovena vladavina petrodolara u svetskoj trgovini od 90 procenata;

Drugo, kineska kragna vodećom proizvodnjom baterija, čipova, poluprovodnika i ostalih modernoindustrijskih sirovina sa oko 70 procenata; i

Treće, kragna/davljenje zatvaranjem zaliva u Hormuzu, jer je petina trgovine svetske nafte zaključana u ozbiljnom tesnacu.

Berzu ne uzimam u računicu, biće onoliko nepredvidiva kao i naredni Trampovi potezi. Molimo se da posle ovakve bure brzo dođe bonaca.

Da li neko ima bolji plan, daleko su još međuizbori?

Autor je bivši srpski i jugoslovenski diplomata

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.