U poslednjoj nedelji februara može se sa ironijom reći da se u Valjevu „lakše diše“.
Po onoj narodnoj „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“, naglo pogoršanje vremena nije sa oduševljenjem dočekano u ostatku Srbije, a u Valjevu vazduh je i dalje zagađen, ali kiša i vetar ublažili su koncentracije zagađujućih materija.
U eri nacionalni i internacionalnih ekoloških pobuna, protesta i ustanaka grad Valjevo se nekako „provukao ispod radara“. Valjda što u njemu akteri zagađenja „nisu strane kompanije, korporacije i investitori“ već Valjevci sami. A u ovom gradu je aerozagađenje toliko da su po jučerašnjem izveštaju samo od početka godine imali 52 dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti zagađujućih materija u vazduhu opasnih po zdravlje svih živih bića. Nije valjevska podvala jer već desetak godina Valjevci zagađeni vazduh i smog udišu od 150 do 180 dana godišnje.
Po izveštaju lokalnih ekoloških aktivista vazduh u januaru ove, još je zagađeniji od onog koji su udisali u isto vreme prošle godine. Oni apeluju da je krajnje vreme da se preduzimaju hitne mere i da se utvrdi odgovornost za propuste, jer po njihovim podacima svaka peta osoba preminula je u Valjevu od posledica izazvanih aerozagađenjem.
Udruženje „Lokalni odgovor“ ističe da nijedan organ javne vlasti nije obaveštavao javnost o stanju kvaliteta vazduha, niti o opasnostima zdravlje, kao ni merama za zaštitu od aerozagađenja ili merama za smanjenje uticaja na životnu sredinu. Smatra se da su izvor zagađenja na desetine hiljada ložišta u valjevskim domaćinstvima, ali i „Krušik“, koji dnevno utroši 50 tona sirovog uglja za rad svoje kotlarnice.
Ali, u Valjevu zatrovan vazduh udišu i van grejne sezone, kada ložišta ne rade. Razlog tome su saobraćajni izduvni gasovi, prašina koja se tokom leta podiže sa ulica i brojnih gradilišta, paljenje strnjika u okolnim naseljima. Svi se slažu da se ne radi na adekvatnom rešavanju ovog problema, ali da odgovornost imaju i lokalna vlast i građani. Zluradi bi rekli „da nama ni ne trebaju Rio Tinto i slični“. U Kragujevcu je aerozagađenje u grejnoj sezoni višedecenijski problem. Od naredne godine najavljuje se prelazak gradske toplane sa loženja na ugalj na kotlove na gas. U gradu na Lepenice se neka nada makar nazire. U gradu na Kolubari čak ne ni to.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
