Uskrs između Hrista i kladionice

U potpunosti se slazem sa ovim blagim tekstom istine,ovo ne da nije Bogohuljenje vec naprotiv a ono sto cine komunisticka deca i neki antihristi,sto u tekstu iznosite,je u stvari bogohuljenje. Vernik sam,posecujem crkve i manastire kada sam u prilici. ali mnoge stvari koje se danas rade nisu u skladu sa nasom a ni tradicijom hriscanstva. Tradicionalno porodicni praznici poput Bozica i Uskrsa , a posebno Bozic ,izvode se na ulicu umesto u crkvu,u vreme kada domacini umose badnjak i veceraju sa svojim porodicama crkvrni velikodostojnici organizuje paljenje badnjaka na trgovima i sl.uz ice i pise. Uvodjenje veronauke u skole je lep potez da se deca vrate veri i Bogu a ostave kladionice i telefone,medjutim,na prstima jedne ruke -bukvalno,mogu se nabrojati veroucitelji koji su poveli decu na bogosluzenja u hramove pa makar i o velike praznike,a liturgije se sluze svakodnevno. Sve smo podvrgli izigravanju,pocev od Zakona,postenja,znanja pa i veru,kad tad to ce nam se obiti o glavu.

Preživljavanje zavisi od toga koliko uspešno rešavate probleme. Kada su se intelektualci u srednjem veku upoznali sa elemntima „antičke vikipedije“ odmah su „anonimno“ napisali najvažniju knjigu koja je spasla planetu Zemlju „O tri varalice (lažnim prorocima: Mosiju, Isusu i Muhamedu)“. Pre nego što je fenomen Religija uvedena u svetu, čovečanstvo je, da bi preživelo, pomoću – zdravog razuma – pokušavalo da savlada zakone prirode. Ali kada je strah (od zemljotresa, vulkana, epidemija i sličnih prirodnih katastrofa) proradio – čoveč je potražio spas u iracionalnom – da su te katastrofe (i sam život) delo Bogova; ta „izmišljena bića (plod mašte) odbacila su jaram Prirode i razuma, koji su izvori istinskog života, te sebe podvrgli uzaludnim ceremonijama i sujevernim obožavanjima lakomislenim priviđenjima mašte, i otuda je nastala ova reč Religija koja pravi toliko buke, zla i nereda u svetu“. Pretvorili su sebe u robove Bogova – „pošto je ova lažna ideja slomila njihovu volju, imali su samo prezir prema Prirodi i Razumu, a poštovanje samo prema onim izmišljenim bićima kojima su zidali oltare i crkve – otuda je došlo neznanje u koje je čovečanstvo gurnuto“ – koje je vodilo ka izumiranju (u vremenima kuge i malih ledenih doba). Različitim autorima je pripisan ovaj anonimno objavljen pamflet, počev od Simon de Tournai (1130-1201), Kaiser Friedrich II. (1194 – 1250),…,Pietro della Vigna (1190 – 1249); pošto je knjiga stalno preštampavana, za nova izdanja su optuživani: Bokačo,…,Kardano, Makijaveli, Milton,…, a Đordano Bruno je spaljen na lomači (pošto inkviziija nije u njegovim spisima mogla da nađe jeres – podmetnuli su da je štampao ovaj pamflet).

I takva menažerija je dobila „pastira“ po svojoj meri i ukusu. Tu je baš došlo do izražaja ono prema svecu i tropar.

Mozda kao ateista ne bih trebao da komentarisem, ali ne mogu da prihvatim da svi vernici veruju u Boga kao stvaratelja. Ako ne veruju, onda mi nije jasno sta tacno slave za Bozic i Uskrs.