Vakcine i njihovi neprijatelji

Lako shvatljiv razlog jeste u tome što je, kako se to kaže, ona žrtva sopstvenog uspeha. Ljudi više ne vide bolesti koje su mahom eliminisane, već posledice zaštite od njih – crvenilo i bol na mestu uboda, eventualno povišenu temperaturu i slično. Ta situacija predstavlja pogodno tlo za svesne manipulacije javnim mnjenjem, i inače sklonom olakom prihvatanju „strašnih“ priča. Iza njih se najčešće kriju nečasne namere. Nekada ih širi ista vrsta ljudi koja stvara i kompjuterske viruse, psihopatski uživajući u saznanju da je milione ljudi zavila u crno. Mnogo češće je u pitanju koristoljublje.

Nemerljivu štetu zdravlju dece širom sveta naneo je izvesni doktor Endrju Vejkfild, koji je radi materijalne dobiti objavio 1998. godine u uglednom naučnom časopisu kako, navodno, vakcina protiv malih boginja dovodi do autizma (poremećaja razvoja mozga). Još i danas se ulažu napori da se roditelji razuvere ove izmišljene opasnosti, a vinovnika čeka zaslužena kazna tek ako se ikada vrati u rodnu Englesku. U međuvremenu su se javile epidemije malih boginja, do tada skoro sasvim potisnutih iz razvijenog sveta, u kojima, otprilike, svaki hiljaditi bolesnik ili dobija zapaljenje mozga s trajnim posledicama ili umire.

Najmaštovitije i najbeskrupuloznije spekulacije o vakcinaciji kao zlu potiču iz SAD, gde postoje organizovane grupe ljudi koji se bogate sejući strah od te, najcelishodnije ikad primenjene preventivne mere. Kako je prošle godine navedeno u čuvenom časopisu Lanset, „oni su institucija, imaju godišnje konferencije i na tome prave karijeru“. U kakofoniji izmišljanja, verovatno je trenutno najdalje otišao Aleks Džouns, radio-voditelj iz Teksasa, koji svoju slušanost, a time popularnost i novac, gradi na teorijama zavere. Po njemu, zli moćnici i naučnici rade na uništavanju sveta kakav danas poznajemo, a jedan od načina je trovanje vakcinama koje čak menjaju ljudski um, čineći ga podložnim potčinjavanju.

Manje „nadahnuti“ tragači za zaverama govore o masovnoj primeni navodno nedovoljno ispitanih, ili s toksičnim supstancijama izmešanim vakcinama. Skromnije obrazovani, manje trezveni i podozrivim reakcijama skloni građani to prihvataju, ne postavljajući pitanje koliko je logično da im vlasti koje su sami demokratski birali, tako neselektivno rade o glavi (najveći zločinci u istoriji, poput Hitlera, Staljina, Pola Pota ili Idi Amina, imali su bar sistem usmeren samo prema stvarnim ili umišljenim neprijateljima). Dok se izmišljotinama sluđeni građani sami ne sete odgovora i posledice odbijanja vakcinacije ne osete na sebi i svojoj deci, inspiratori takvih saga o zaverama će profitirati (recimo, Aleks Džouns je dobio nacionalnu frekvenciju i postao je medijska mega zvezda).

Ista matrica sejanja iskonstruisanih sumnji ponavlja se i kod nas, pa je, recimo, neko pre tri godine video priliku za zaradu u „prosvetljavanju“ građana prevođenjem čudesno budalaste knjige „Vakcine. Novi genocid?“. Popularna domaća televizijska stanica pompezno otkriva kako Svetska zdravstvena organizacija radi profita izlaže navodnim opasnostima vakcinacije celokupno čovečanstvo, a jedan desničarski medijum u svojoj nekritičnosti ide još dalje, pa uz ovu organizaciju, koja je tokom svog postojanja donela nemerljive koristi celom svetu, u izmišljenu zaveru uključuje i UN. Ima li granica toj paranoičnosti?

Parafrazirajmo, na kraju, misao jednog uglednog naučnika i humaniste koji je napisao kako sve borce protiv vakcinacije treba saterati da večno gore u najužarenijem delu pakla. Da li je bio suviše blag i sentimentalan?

Autor je profesor univerziteta, epidemiolog