Poletela dva vrana gavrana
sa vinčanske deponije stare;
brzo lete, u dimu se guše,
u kljunu im novčići se puše;
krenuli su na novu fontanu
da daruju vodu bogomdanu.
Kad stigoše na Slaviju ptice
i u vodu spustiše parice,
rđa sa njih istog trena nesta:
u zlato se pretvoriše smesta!
Poče jedan gavran da se dere:
„Što fontana dobro pare pere!
Šta sve Kinez da izmisli neće,
a nama je celi život smeće,
pa ni ono ostalo nam nije –
– nad njim gusti crni dim se vije!“
Drugi gavran odgovara glasno:
„Šta je svrha dima mi je jasno!
Nikom više oči ne pomažu,
svi su slepi za šarenu lažu;
fontana im, kol’ko vidim, curi,
ko pelena u korejskoj Juri!
Bolesti se kao korov šire,
sa bedom se oboleli mire,
dok otpušta stranac lica suva,
od zračenja advokat ih čuva!
Jadna raja dok je čuva Maja,
al’ nek trune, sve dok glanca krune;
kult će vođe glave da joj dođe,
kamenje će početi da glođe!“
Tako grakću dva gavrana vrana,
nadjačava pesmom ih fontana,
i dok peva, stalno menja boje,
stid je, rajo, od sramote tvoje…
„Autorka pesme je filološkinja i pesnikinja, koja o političkim i društvenim temama piše i pod pseudonimom ‘Anica djevojka’ na istoimenoj Fejsbuk stranici.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
