Vučić, apostol mraka 1Nikola Krstić Foto: privatna arhiva

Sve već vri i kulja u ovom naprednjačkom krugu pakla u kojem se Srbija nalazi, samo fali da dželati krenu sa egzekucijama.Pravljenje lista domaćih izdajnika, stranih plaćenika, antisrpskih lobista i finansijera terorizma postala je normalna stvar poput dolaska proleća.

Nezavisni novinari, mediji, nevladine organizacije, intelektualci, umetnici i svi oni koji se drznu da kažu nešto drugačije od jednonacionalne linije SNSrbije – pronađu se na poternicama propagandnih zmija.

Jedan od poslednjih takvih slučajeva – koji su postali svakodnevica, pa ih više niko ni ne primećuje toliko – jeste i slučaj sa novinarkom Jelenom Obućinom, koju su mučki provlačili kroz „toplog zeca“ iz samo njima poznatih razloga. Uz to, koliko god se predsednik Srbijatrije Aleksandar Vučić pravio da je skinuo mantiju Velike Srbije, te obukao svileno odelo Evropske unije, nije mogao da sakrije skakanje Šešelja u krvi, kada je političare sa Kosova Radu Trajković i Nenada Rašića nazvao „srpskim ološem sa dna kace“.

„Od njih ne postoje gori, oni nemaju poverenje Srba na Kosovu, već poverenje zapadnih agentura i terorističkog ološa Kurtija“, veli predsednik ove zemlje. Iste one zemlje koja je zvanično tvrdila da nije bila u ratu tokom devedesetih, dok je odavde slala paravojne formacije i pumpala tamošnje domoroce oružjem, mržnjom i propagandom po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Iste one zemlje koja je upravo to Kosovo sravnila sa zemljom, proterujući sa njega na stotine hiljade Albanaca, a zatim prevozila leševe u hladnjačama po Srbiji.

Danas njegovi dobošari stvaraju slično predratno bezumlje, koje podseća upravo na to vreme. Nije bitno više da li je to Obućina, Trajković ili sutra neko treći, važno je samo da se upumpava mržnja i netrpeljivost. Da se što širi jaz pravi. Da se prave lažne podele između ljudi koji čak i imaju isto mišljenje i ideje. Samo da bi se sakrila zlodela državnog rukovodstva koje ovde već deset godina guli poslednje slojeve kože sa leđa svojih građana.

U orkestriranim napadima i mućenju žabokrečine smenjuju raznorazne osobe kao što su Nebojša Krstić, Zoran Ćirjaković, Dragoslav Bokan, Dragan J. Vučićević, Staša Stojanović, Vojislav Šešelj, Nebojša Bakarec, Boško Obradović, Miša Vacić i ostali lakrdijaši iz fioke, koji služe kao šahovske figure za odbranu gramzivosti velikonaprednjačkog apetita.

Sada Vučićevi advertajzing čarobnjaci pokušavaju, kroz svoje paramedijske cevi, da održe pod kontrolom krvožednu javnost, koja želi prinos žrtvenog jarca, koji će da bude zaklan kao neko ko je odgovoran zašto i dalje živimo kao najveći bednici u Evropi. U ovom trenutku imamo jedan medijski multiverzum, kao u Marvelovim filmovima, u kojem iole zdravorazumni građani i građanke Srbije ne mogu više da se opasulje i shvate da li žive u prošlosti, sadašanjosti ili budućnosti.

Ovakva zemlja koja je sasvim otišla na kvasinu – u kojoj ratni zločinci imaju superherojske moći, a osuđivani gangsteri se dočekuju uz, maltene, sve počasti – uspela je od sebe da napravi jedno konceptualno ništavilo, koje samo sebe proždire. Nažalost, mnogi gledaju, skoro pa da uživaju, u toj jednoj rijalitizaciji lova na neistomišljenike.

Upravo zbog toga cela ova sajberpankovska stvarnost liči na jedan besomučni safari u kojem je sve dozvoljeno, ukoliko imaš dovoljno da platiš. Svako danas može da bude meta. Može to biti i čitalac ili autor ovog teksta. Ili čak njihovi najmiliji. Jer ovo Vučićevo Jevanđelje, svedočanstvo apostola mraka, ima samo jedan put, a to je put ka potpunom debaklu. Naše zemlje. Našeg društva. Života. Ljudskosti. Duše.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.