Vučićevi zahtevi u stilu lača mati

Sve zvanične institucije države stavile su resurse, za koje su nominalno odgovorne, da predstavljaju logističku i svaku drugu podršku u organizaciji mitinga za jednog čoveka.

Bilo mu je potrebno da sebi dokaže kako je voljen i kako ume da organizuje „najveličanstveniji i najveći skup“ u istoriji Srbije. Svi iz njegovog okruženja, koji su mu asistirali i podržavali ga u naumu da sprovede suludu zamisao u delo, osećali su (koliko su sposobni da osete) da je u toj odluci sadržano mnogo nelogičnih komponenti. Ma koliko da su iracionalni i uljuljkani u višegodišnji doživljaj svemoći, nisu mogli da ne vide većinu građana koja je ustala protiv njih.

Delimično ih umiruje saznanje da uz sebe imaju različite naoružane formacije, ali ih brojnost i upornost pobunjenih onespokojava. Ne umiruje ih više ni vrhovnik, koji, evidentno, više nema nikakvih ideja. Sve što organizuje je neuspešna i groteskna imitacija sadržaja studentskog pokreta.

Pritiska ih spoznaja da im je svaka laž promptno otkrivana i ismejana. Na silu skupljene i dovedene pristalice nisu im ulile poverenje. Susreli su se sa masom nesrećnika, koji su dolazak u Beograd doživeli kao plaćeni izlet, pa, su se u skladu sa tim i ponašali; jeli su, pili, skupljali hranu i stolice da ponesu kućama, i gotovo da nisu pokazali nikakav interes da saslušaju onoga koji im je sve to omogućio.

Pojavila se i Ana Brnabić da citira poznatu sentencu o ne svrsishodnosti primene agresije.

Taj, za nju, suviše zahtevan poduhvat, rezultirao je fantastičnom kovanicom LAČA MATI , koja se u trenutku proširila društvenim mrežama, i postala inspiracija za duhovite opaske i konstrukcije. Osim što je okarakterisala svoju kreatorku, ova besmislica bi, po dubini apsurda i zvučnoj impresiji, mogla da označi kontekst u kome diktatorsko -mafijaška družina pokušava da opstane.

Lača mati označava slogan, pod kojim su organizovali vašarsku manifestaciju, koji je trebalo da glasi: Ne damo naše funkcije i privilegije, a preimenovan je u: Ne damo Srbiju.

I Vučićev govor je zvučao kao lača mati jer je sa pozicije apsolutnog gospodara, samom sebi ispostavio pet zahteva. Traži „puno poštovanja Ustava“, koji krši na svakom koraku i vraćanje otetih institucija koje je odavno stavio pod sopstvenu kontrolu. Nastupao je čas kao opozicioni lider, čas kao diktator koji preti silom.

Eksponirao se kao somnabuli nevoljnik, kome se san i java sudaraju, uslovljavajući neprijatne i nerazumljive senzacije. Zaboravio je da , po Ustavu, treba da simbolizuje narodno jedinstvo, pa je, upoređujući „njegove“ i one druge pokušavao da dokaže da je ovih prvih bilo mnogo više, jer su stajali u mestu, a oni drugi su se kretali ostavljajući iluziju mnoštva.

Mržnju i strah pokušava da ublaži prisustvom naoružanih besprizornika, raspoređenih između Andrićevog venca i zgrade Skupštine. Ulivaju mu sigurnost i pokreću morbidne deluzije, zlurado uživajući u konstruisanim slikama u kojima ta bića oružjem nasrću na one koji ga ne vole i traže odgovore na nemoguća pitanja.

Lača mati je i njegov kandidat za premijera, koji je, iz njemu znanih razloga, karijeru naučnika i univerzitetskog profesora zamenio za privremenu ulogu slepog poslušnika u zločinačkom, osvetničkom poduhvatu kažnjavanja pripadnika akademske zajednice. Kovanica groteskno komične zvučne ekspresije može da označi apsurdnost podignutu na kvadrat ali i paradigmu naraslog bezumlja.

Sva trulež, pokvarenost, devijantnost, perverznost, amoralnost, ne etičnost i neljudskost, narasle do nivoa odakle ne postoji mogućnost korekcije, omeđene su sa pomenute dve reči. One treba da nas plaše, motivišu i mobilišu. Treba da nas opominju da nemamo pravo na predah ni sumnju. One su zastrašujuće upozorenje da će svako ko se ne bori biti zaražen njihovim otrovom i transformisan u biće, koje veruje da će ga uništitelji spasti. Ne uspevaju tamo gde je odlučnost, solidarnost i vera u pravo na pravdu. Svrstajmo se na tu stranu, i pumpajmo.

Autorka je neuropsihijatrica iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.