Zakočiti sa infrastrukturnim investicijama

Ali nema potrebe da se sekiramo. Imamo mi svoje mere uspeha. Kad se na realan (stvarni) rast doda inflacija, porast će nam bruto domaći proizvod (BDP) više nego svetski. Naš ukupno 8,1 a svetski 7,6 odsto. Znači, bili bi opet vodeća ili među vodećim zemljama po rastu BDP-a, pa i plata ako rastu u skladu sa rastom BDP-a. Da tako produžimo i do 2030. godine, BDP bi porastao za 47,6 odsto i dostigao iznos od 130,6 milijardi evra, pa bi javni dug i za trećinu veći od sadašnjeg pao na 40 odsto BDP-a, o čemu mnogi u Evropi mogu samo da sanjaju.Vlasti bi ostalo samo da to češće ponavlja, dok većina ne pomisli da smo stvarno bolji od drugih.

A da bi stvarno bili bolji od drugih i da bismo se ozbiljnije primakli razvijenim ekonomijama, dovoljan nam je toliki rast, ali samo sa obrnutim odnosom realnog rasta i inflacije. U tom slučaju bi nam kupovna moć plata i penzija, pri inflaciji od 2,8 odsto godišnje, porasla skoro 29 odsto, skoro duplo više nego u prethodnih pet godina. Naravno, to ne bi bilo dovoljno za vidniji skok standarda posebno onih sa slabijim primanjima, sve dok cene hrane značajnije ne padnu, jer su cene hrane u Srbiji na nivou 95 odsto evropskih cena hrane a plate na nivou oko 55 odsto evropskih plata.

Iz prednjeg se da zaključiti da nam prioritet prioriteta mora biti visok rast proizvodnje hrane i energenata. Time se dodatno diže standard građana i obezbeđuje neophodan stepen suverenosti u vođenju ukupne razvojne politike. A kakva nam razvojna politika treba? Biću direktan. Ni nalik na ovu. A i ne možemo da nastavimo ovakvu i ako, očigledno, nameravamo.

Možda će mnogima zazvučati grubo, moramo zakočiti sa infrastrukturnim investicijama, a podići ulaganja u obrazovanje, nauku, poboljšanje demografije i zdravstva, te podići očekivanja od sopstvenog ljudskog resursa. Najvažnija mera uspeha bi morala biti vidna spremnost „odbeglih“ kadrova da se vrate i da zajedno sa ovim što stasaju za posao ovde ulažu svoje znanje. U sistemu i poslovnom ambijentu koji im garantuje lični napredak u skladu sa sposobnostima i bezbednost legalno stečenog.

Moramo imati mnogo više svojih privatnih investicija, za što je pored ohrabrenja potencijalnih investitora na taj potez, potrebno obezbediti i veću podršku bankarskog i ukupnog finansijskog i fiskalnog sistema tim inicijativama. Iz osnova moramo menjati politiku korišćenja tuđeg kapitala. Trebaju nam strane investicije, ali ne da nadomeste nedostatak domaćih investicija i povećaju broj zaposlenih, već da svojim učešćem pomognu dostizanje veće efikasnosti ukupne ekonomije.

Takve investitore tehnološki superiorne ne bi morali pozivati – dođite neće vam niko ponuditi više od nas, čak i onog što se ne nudi, a to je u našem slučaju, ne retko, i pravo na nepoštovanje socijalnih i ekoloških standarda. Oni će sami prepoznati ambijent u kome će njihov kapital biti dobro iskorišćen. A i za njih kao i naše potencijalne investitore neophodna je prepoznatljiva razvojna politika. Potrebna je i za izbor pravca u obrazovanju. Naravno, za velike domaće investicije neophodan je i veliki domaći investicioni kapital. To podrazumeva strogo poštovanje zlatnog ekonomskog pravila da sredstva za ličnu potrošnju rastu u skladu sa rastom privredne aktivnosti i stimulativan sistem štednje, što je put i do niže inflacije.

Ne krenemo li tim putem, brzo ćemo udariti u zid. Strani investitori kojima za njihove programe treba jeftina radna snaga otići će tamo gde je ima više. Sve manji budžetski kapacitet za vraćanje dospelih dugova i sve veće zaziranje stranih kreditora od ovakvog političkog ambijenta i ovog modela razvoja, suziće mogućnost novog zaduživanja. Sve veći broj „gastarbajtera“ ne znači i veći priliv doznaka iz inostranstva, već sve veće porodično integrisanje u nove životne sredine, te smanjenje korisnika doznaka. Sa sve manje para spolja, eto manjka investicija, problema sa pokrićem deficita platnog bilansa i gubitka uslova za održanje sadašnjeg kursa dinara.

Autor je ekonomista iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.