Između Merkel, Makrona i Mej sa jedne strane, a Orbana, Erdogana i Putina sa druge strane, ostaje malo prostora koji se posvećuje liderima manjih, zaista demokratskih, evropskih država. Često se i u domaćem diskursu javlja rečenica da većina građana ovih država „ne zna ko im je premijer“ koja takođe nije tačna. Jedan od premijera takve država je dugogodišnji holandski predsednik vlade Mark Rute. Za razliku od lidera svih evropskih država, Mark Rute je jedini političar koji je spojio tri važna dostignuća za sve vreme svoje vlasti koja još traje. Uspešno i precizno štiti interese svoje države na međunarodnoj sceni, uspešno sprovodi svoju agendu na unutrašnjem planu i kontinuirano pobeđuje na izborima u jednoj od najdemokratskijih država sa najfragmentiranijom političkom scenom na svetu.

Za razliku od svojih kolega iz velikih i moćnih država, vođenje male Holandije zahteva visoku političku agilnost na političkom planu. Holandija je otvorena izvozna ekonomija kojoj odgovara slobodno tržište, koja ostvaruje kontinuirane budžetske i spoljnotrgovinske suficite, koja nije zainteresovana za dublju integraciju ili potencijalne novčane transfere od dobitnika ka gubitnicima unutar evrozone. Rute se pokazao kao sposoban da na unutrašnjem planu pobedi populiste koji se zalažu za protekcionizam, kao i da kvari plan Merkel-Makron o reformi evrozone, koji bi finansijski koštao holandsku državu i privredu. S obzirom da se Holandija ovome ne može sama suprotstaviti, okupio je široku koaliciju istomišljenika u Evropi (Irska, Danska, Estonija i drugi). Ruteova Holandija se pokazala kao najpropulzivnija i najkonstruktivnija snaga u stvaranju kontrateže planovima Nemačke i Francuske. Kao alternativu naveo je da ako 19 članica evrozone uvedu svoje budžete i javni dug u red, to će biti već dovoljna stabilizacija. Takođe, nije se libio da prekine izlaganje Trampa usred Bele kuće sa jasnim negodovanjem, kada je ovaj izgovorio da ukoliko se ne dogovore o povlačenju carina će to takođe biti pozitivan ishod.

Holandija je fiskalno stabilna i sa kontinuiranim privrednim rastom, a na unutrašnjem planu ona se oslanja na tržišne mehanizme i fleksibilnost, što je sprovođenje političke agende Narodne partije slobode i demokratije (VDD) Marka Rutea u praksi. Takođe, ovo je agenda koja je preživela tri različite koalicije koje je Mark Rute predvodio, dok su svi njegovi koalicioni partneri redom propadali. Od 2010. do 2012. vlast je vodio sa izrazitim hrišćanskim konzervativcima, od 2012. do 2017. sa socijaldemokratama, a od 2017. vodi prilično heterogenu centrističku koaliciju stranaka. Iako mu je rejting tokom trajanja vlasti uglavnom osrednji, pred izbornu kampanju preokreće rezultate, a koalicioni partneri propadaju. Socijaldemokrate su nakon vlasti sa Ruteom pali sa 25% na 5,7%, dok je on vođstvo populiste Vildersa pred izbore od 24% prema 13%, u par nedelja do izbora preokrenuo na 21% prema 13% za sebe. S druge strane, ovo je vrlo teško postići u konsolidovanoj demokratiji gde su kampanje kulturne, izlaznost ide i do 80%, a prirodni prag omogućava svakoj partiji da sa već oko 90.000 glasova ima jednog poslanika. Zbog ovoga je u skupštini u proseku iznad deset stranaka, gotovo da nema „bačenih glasova“, a teško se dogovara dugotrajna vlada. Biti višestruki pobednik izbora u Rusiji ili Mađarskoj uz zloupotrebe procedura i kontrolu medija nije naročita filozofija, ali biti tri puta pobednik izbora u demokratskoj Holandiji, bez kompromisa sa svojom agendom, jeste dostignuće. Neobična kombinacija optimističnog „ljudskog“ duha, korporativnog prepoznavanja svojih ciljeva i interesa, ali i liderske asertivnosti čini Rutea sposobnim i dugovečnim zaštitnikom holandskih interesa, svoje partijske agende i svoje pozicije premijera.

Autor je programski direktor organizacije „Novi treći put“