Zbirština umesto Narodne skupštine 1Foto: Narodna stranka

Ova kolokvijalna reč danas najbolje opisuje sastav nečega što bi trebalo da predstavlja najviše predstavničko telo i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Srbiji – Narodnu skupštinu.

Mi danas nemamo narodne poslanike, već partijske poslušnike.

Oni se danas „biraju“ sa izbornih lista koje sastavljaju partijska rukovodstva.

Takvi poslanici nisu izabrani, već postavljeni i kao takvi nemaju nikakvu odgovornost prema građanima, već oni račun podnose jedino svom partijskom rukovodstvu, koje ih je tu i postavilo.

Zato ti „narodni poslanici“ ni ne smeju da daju izjave medijima čak i kad je pitanje do te mere jednostavno – kako se zovete?

Odgovor na to pitanje dobićemo „drugi put“, kada dobiju i mišljenje.

To su poslanici koji stav o tome da li će glasati za ili protiv nekog zakonskog predloga ne donose razmišljajući da li će to biti dobro za građane u njihovoj izbornoj jedinici, nego čekajući zvonce predsednika skupštine.

Zato, ako zaista hoćemo da se u našem društvu nešto promeni, pored ispunjenja uslova za održavanje fer i demokratskih izbora, zahtev opozicije bi morao biti i promena izbornog zakonodavstva.

Zašto bismo tražili da se samo zamene uloge, ili što narod kaže „da sjaše Kurta a uzjaše Murta“?

Potrebna nam je potpuna promena sistema – u ovom slučaju izbornog.

U javnosti se čuju glasovi nekih teoretičara koji tvrde da je rešenje većinski sistem.

Iako teoretski zanimljiv, taj izborni sistem je zastareo, favorizuje velike partije i u svetu ga je napustilo 18 država od 1991. godine do danas.

Iskustvo Srbije sa većinskim izbornim sistemom je gotovo tragično – SPS je 1990. godine zbrisao opoziciju i sa 46,1 odsto glasova, zahvaljujući većinskom sistemu, dobio je čak 194 poslanička mesta od ukupno 250 u republičkom parlamentu.

Vojislav Šešelj je po istom većinskom sistemu pobedio Borislava Pekića na izborima u beogradskoj opštini Rakovica.

Izborni sistem mora omogućiti građanima da stvarno biraju svoje narodne poslanike, a ujedno da očuva i ojača političke stranke.

Rešenje za koje se zalaže i Narodna stranka je personalizovani proporcionalni izborni sistem.

U ovakvom sistemu odnos između birača i kandidata, odnosno izabranih predstavnika, uspostavlja se na visokom nivou, jer birači znaju kandidate za koje glasaju i koji ih predstavljaju u parlamentu.

Ovakav izborni sistem, kada je reč o partijskoj sceni, ne pravi razlike između malih i velikih stranaka, dok na unutarstranačkom planu pravi zdravu ravnotežu između uticaja pojedinačnih kandidata i stranačkog rukovodstva.

Narodni poslanici bi na taj način bili odgovorni pre svega svojim glasačima, koji bi znali ko ih predstavlja, a bio bi očuvan sistem političkih stranaka bez kojih nema političkog života.

U takvom sistemu, konačno bi bila prekinuta negativna selekcija, bio bi vraćen autoritet zakonodavne vlasti, građani bi konačno birali svoje poslanike, a poslanici bi s pravom bili nazivani – narodni poslanici.

Autor je generalni sekretar Narodne stranke

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.