Foto: Shutterstock/GumpanatAkušersko nasilje je pojam koji određuje nasilničko ponašanje, verbalno i fizičko, u zdravstvenim ustanovama tokom pružanja usluge u oblasti ginekologije i akušerstva, porođaja. Ono, kao što svedočimo poslednjem slučaju iz Sremske Mitrovice, uzrokuje i smrt.
Još nije urađeno istraživanje psihijatara o psihičkom statusu ginekologa-akušera u trenutku dok krši norme svog, po definiciji humanog posla, uključujući i etiku, i zlostavlja svoju pacijentkinju, nanoseći joj bol i prouzrokujući teške posledice sa kojima će se boriti jako dugo. Ako preživi.
Nije, jer bi prvo pravosnažnom presudom trebalo dokazati da je dotični svesno, namerno i sa umišljajem izveo sve to. Pretpostavljam.
Ali, zato su tri advokatice Marina Mijatović, Jelena Stanković i Ivana Soković Krsmanović sprovele prvo istraživanje o akušerskom nasilju, a njihov izveštaj iz 2022. godine ukazuje da su žene doživljavale 16 vrsta nasilja u našim bolnicama, verbalno na porođaju, ali i povredu prava na informisani pristanak na medicinske procedure.
Nema prostora da se bavimo emotivnom stranom akušerskog nasilja, gigabajti sajber prostora zauzeti su ispovestima žena. Ali, nas to dovodi na početke medicine i etike ogledane u latinskom pojmu primum non nocere (prvo ne nauditi) i Hipokratove zakletve.
Oprostićete mi što ću biti lična, ali potreba mi je da vam kažem kako izgleda kada se lekar vodi primum non nocere i spasava život, omogućivši mi, između ostalog, da sad pišem ove redove.
„Kakav porođaj želiš – brzi od 20 minuta ili spori od 40 minuta“, pitao me je pokojni prim. dr Spaso Anđelić uz smešak, dok su mi debelim kaiševima vezivali ruke i noge na operacionom stolu pred carski rez.
Porođaj je zbog komplikacija trajao dva sata, a ja sam se probudila pred kraj operacije. Lekari su doneli odluku nakon procene mog stanja da me ne uvode ponovo u opštu anesteziju, a količina bola, straha i bliske smrti koju sam skoro opipljivo osećala pored sebe, promenili su mi suštinu bitisanja – od gledanja na život i ljude, pa do prioriteta na ovom svom zemaljskom putu.
Glas dr Spase mi je u tim odsudnim trenucima na operacionom stolu bio anestezija, ali i tokom čitavog boravka u bolnici.
Znam da ima još puno takvih lekara i zato molba onima koji sprovode akušersko nasilje da sami ućute, podignu ruke od žena, spuste skalpele, skinu mantile i okače ih o klin. Zauvek.
Jer primum non nocere!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
